KRIVIČNI ZAKONIK: Pripadnicima privatnog obezbeđenja dati status službenih lica

Službenici privatnog obezbeđenja treba da imaju pojačanu pravnu zaštitu ne samo tokom obavljanja svojih poslova nego i kada nisu na dužnosti, zaključak je katedre “Pravo na život” održane u okviru Kopaoničke škole prirodnog prava.

Krivičari su naglasili da je izuzetno važna bezbednost ljudi koji brinu o bezbednosti, podsetivši na zločin u OŠ “Vladislav Ribnikar”, kada je osim devetoro đaka ubijen i čuvar škole Dragan Vlahović.

Kako su podsetili dr Željko Nikač, profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta, i major Branko Leštanin iz Policijske uprave u Kraljevu, Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), propisivanjem oblika teškog ubistva, daje pojačanu zaštitu određenim kategorijama, kao što su službena i vojna lica, sudije, tužioci, advokati, policija, deca, trudnice i zlostavljani članovi porodice, kao i onima koji obavljaju poslove od javnog interesa. Među njima su i pripadnici obezbeđenja, pa je potrebno detaljnije urediti pitanja njihove zaštite. Time se ne štiti samo njihovo pravo na život već često i neka druga društvena vrednost koja se napadima na ta lica takođe ugrožava.

Postavili su pitanje da li zanimanja u oblasti privatne bezbednosti nose sa sobom povećani rizik i koja su to zanimanja.

– Problem je još veći ako se uzme u obzir podatak iz jednog istraživanja da je u Srbiji broj službenika obezbeđenja na 100.000 stanovnika veći od broja policijskih službenika. U oblasti privatne bezbednosti postoje različiti poslovi i zato je neophodno utvrditi koji od tih poslova nose povećani rizik. Treba izvršiti detaljnu analizu zakonodavstva, literature i sudske prakse u ovoj oblasti – rekao je Branko Leštanin.

Zakon o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018) definiše da ono obuhvata pružanje usluga, odnosno vršenje poslova zaštite lica, imovine i poslovanja fizičkom i tehničkom zaštitom kada ti poslovi nisu u isključivoj nadležnosti državnih organa, kao i poslove transporta novca, vrednosnih i drugih pošiljki, održavanja reda na javnim skupovima, sportskim priredbama i drugim mestima okupljanja građana (redarska služba), koje obavljaju pravna lica i preduzetnici registrovani za tu delatnost, kao i pravna lica i preduzetnici koji su obrazovali unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe.

– Iz same definicije poslova vidimo da ova delatnost ima poseban značaj za bezbednost lica, imovine i poslovanja i da predstavlja neotuđivi deo bezbednosti uopšte – istakao je prof. dr Željko Nikač.

U Zakonu o detektivskoj delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013 i 87/2018) propisano je da ova delatnost obuhvata istražne i detektivske usluge i aktivnosti svih privatnih istražitelja, bez obzira na to za koga i za šta istražuju. Reč je o poslovima koji podrazumevaju prikupljanje, obradu i prenos informacija, u skladu sa zakonom.

– Službenici obezbeđenja, redari i privatni detektivi poseduju određena ovlašćenja koja su slična onima koja imaju policijski službenici. Primenom tih ovlašćenja može se uticati na slobodu kretanja, pravo na imovinu, pravo na privatnost, pravo na život i telesni integritet. Samim tim delatnost privatne bezbednosti dobija na značaju i povećava rizik po bezbednost, što su neophodni zakonski uslovi za posebnu krivičnopravnu zaštitu života. Međutim, da bi uopšte došlo da angažovanja službenika privatne bezbednosti mora postojati ugovor između licenciranog pružaoca i korisnika usluga privatne bezbednosti – objasnio je dr Nikač.

U slučaju da službenik obezbeđenja ili privatni detektiv bude ubijen, istražni organi će motiv najpre tražiti u vezi sa njegovim poslom.

– Motiv ubistva mora se vezati sa poslove koje je službenik privatne bezbednosti obavljao do momenta ubistva. To može biti, na primer, primena ovlašćenja prema osumnjičenom, a može da ima veze i sa određenim događajima koje je rasvetlio ubijeni privatni detektiv – rekao je profesor Nikač.

Zaključeno je da službenici privatnog obezbeđenja moraju imati pojačanu krivičnopravnu zaštitu života – kako u toku tako i posle vršenja svojih poslova. Stručnjaci smatraju da u budućim izmenama Krivičnog zakonika treba razmotriti ideju da pripadnici privatnog obezbeđenja dobiju status službenih lica. To podrazumeva i njihovu pojačanu krivičnu odgovornost u slučajevima kada se oni pojave kao učinioci krivičnih dela.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 17.12.2023.
Naslov: Redakcija