Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVO NA PRIVATNOST U KRIVIČNOM POSTUPKU: Privatni život i intima se često razotkrivaju u istragama i na suđenjima. Ne postoje filteri koji bi prilikom snimanja razdvajali kriminalne i privatne detalje, ali i pored toga sud i tužilaštvo su dužni da, koliko je to moguće, vode računa o dostojanstvu i privatnosti svih učesnika u krivičnom postupku. Javnost se može u određenim slučajevima isključiti sa glavnog pretresa


Tonski i video snimci sa detaljima iz privatnog i intimnog života okrivljenih i svedoka, sve češće se mogu čuti i videti u sudnicama, kao deo dokaznog materijala. Tako mnogi detalji, koji nemaju nikakve veze sa krivičnim delom, postaju dostupni za uši i oči svih koji su prisutni u sudnici, uključujući i predstavnike medija.

Događalo se da supruge optuženih i svedoka, kada čuju sadržaj snimka, demonstrativno ustanu iz publike i napuste sudnicu, pa čak i da podnesu tužbu za razvod braka. Dešavalo se da budući muž prepozna na snimku svoju devojku koja ulazi u stan okrivljenog.

Privatni život i intima se često razotkrivaju u istragama i na suđenjima. Ne postoje filteri koji bi prilikom snimanja razdvajali kriminalne i privatne detalje, ali i pored toga sud i tužilaštvo su dužni da, koliko je to moguće, vode računa o dostojanstvu i privatnosti svih učesnika u krivičnom postupku.

O ovome su govorili stručnjaci nedavno na međunarodnom skupu posvećenom pravu na privatnost, koji je organizovao pokrajinski Zaštitnik građana.

U redu je da prisluškujemo čoveka zato što se sumnja da je izvršio neko od najtežih krivičnih dela. Međutim, on razgovara i sa ljudima koji nemaju apsolutno nikakve veze sa njegovom kriminalnom delatnošću, pa se postavlja pitanje da li ugrožavamo možda njihovu privatnost, jer ga oni pozivaju i možda mu pričaju neke svoje intimne stvari koje ne bi pričali da znaju da se prisluškuje. Kasnije taj snimak sluša mnogo ljudi, počev od onih koji su sprovodili meru nadzora, preko tužilaštva do suda, gde snimke slušaju i drugi okrivljeni i njihovi advokati, kao i oštećeni i njihov punomoćnik – kaže beogradski advokat dr Veljko Delibašić.

Sva suđenja su javna, osim kada su optuženi maloletnici, a javnost se obično ne isključuje kada se preslušavaju snimljeni telefonski razgovori i gledaju video-snimci sa kamera. Mnogim suđenjima prisustvuju i predstavnici medija, pa privatni detalji ponekad dospevaju i na stranice štampe.

Ako nadziremo kućni telefon osumnjičenog, a on kod kuće ima celu porodicu – decu, bračnog druga, roditelje ili podstanare, mi prisluškujući taj telefon ulazimo u privatnost tih ljudi – kaže Delibašić.

Zato načelo javnosti suđenja nameće potrebu efikasne zaštite privatnosti, ali to nije lako postići.

Državi treba omogućiti da se bori protiv najozbiljnijih oblika kriminala, a pritom ne ugroziti privatnost ljudi koji nemaju nikakve veze sa tim, pa čak i ne ugroziti privatnost okrivljenog u većoj meri nego što je to neophodno za vođenje postupka. U redu je da mi slušamo njega u onom delu koji se odnosi na kriminalnu aktivnost, ali ako on priča nešto intimno sa svojom devojkom ili suprugom, ili sa detetom, to već prelazi onu neophodnost koja je potrebna za vođenje postupka. Tu je teško naći preciznu liniju i meru i treba biti vrlo oprezan – kaže dr Delibašić.

O pravoj meri i tankoj liniji između interesa javnosti i zaštite privatnosti govori i dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Srbije.

Ljudska intima je dragocena, ali se u krivičnom postupku ona ponekad i teško povređuje. Suđenja često razotkrivaju intimu, a koliko je privatnost važna govori i Dostojevski kada kaže da postoje tri vrste stvari: jedne su one koje čovek govori svojim prijateljima, druge su one koje drži samo za sebe, ne govori ih ni prijateljima, a postoje i one za koje se boji da ih otkrije i samom sebi – kaže profesor Škulić.

Posebno je značajna zaštita privatnosti određenih ranjivih kategorija, naročito dece i maloletnika, jer "dete je otac čoveka".

Od deteta nastaje čovek, a ako je dete žrtva nekog teškog krivičnog dela, a naročito krivičnog dela koje je nasilničkog karaktera, pa još ako nepotrebno bude dodatno povređeno u krivičnom postupku, njemu se bitno smanjuju šanse da postane uspešan čovek. U romanu "Braća Karamazovi" Dostojevski zaključuje da "ni najveća sreća čovečanstva nije vredna jedne suze nevinog deteta". Dete žrtva zločina nosi teške ožiljke kroz ceo život, a naročito kada je žrtva seksualnog nasilja i posebno kada je učinilac bliska osoba. Kada se takvo dete izloži medijskoj poplavi i kada njegovo lice, a naročito rane i ožiljci, počnu da pune naslovne strane, onda je ono teško žigosano i njegova budućnost postaje krajnje neizvesna – kaže dr Škulić.

Javnost se može u određenim slučajevima isključiti sa glavnog pretresa. Tada predsednik sudskog veća treba da upozori prisutne da su dužni da kao tajnu čuvaju sve ono što su na zatvorenom delu suđenja saznali. Sudija će im ukazati i da odavanje tajne predstavlja krivično delo.

Posebne metode dokazivanja:

• tajni nadzor komunikacije

• tajno praćenje i snimanje

• simulovani poslovi

• računarsko pretraživanje podataka

• kontrolisana isporuka

• prikriveni islednik

Sud može isključiti javnost ako je to potrebno radi zaštite:

• interesa nacionalne bezbednosti

• javnog reda i morala

• interesa maloletnika

• privatnosti učesnika u postupku

• drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 17.12.2017.
Naslov: Redakcija