ZAKON O RADU: Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun - platni listić, koji može postati sudski nalog za naplatu potraživanja proisteklih iz radnog odnosa. U tim situacijama obračunski listić mora se podneti sudu kao predlog za dozvolu izvršenja, u kojem mora biti navedeno ime izvršitelja. Sud dostavlja rešenje izvršitelju, koji pokreće postupak naplate potraživanja

Jedna od retkih odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 75/2014), koje su donele boljitak radnicima u Srbiji je da je obračun zarada i naknada zarada, takozvani obračunski ili platni listić, postao sudski nalog za naplatu potraživanja proisteklih iz radnog odnosa. Konkretno, to znači da radnici koji ne dobijaju platu mogu da na osnovu obračunskog listića odmah dođu do svog novca pod uslovom da prijavi svog gazdu.

No, da bi se to desilo, obračunski listić moraju da podnesu sudu za predlog za dozvolu izvršenja, u kojem moraju da navedu ime izvršitelja. Sud dostavlja rešenje izvršitelju, koji kreće da radi odnosno da pronalazi novac ili imovinu da bi naplatio dug za radnika.

Po Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), na kraju svakog meseca poslodavac ima obavezu da izda obračunski listić, čak i ako nema novca za isplatu plate. Na listiću treba da piše ukupna zarada, radni sati, minuli rad i sve druge naknade. Ukoliko poslodavac ne ispunjava tu obavezu, dovoljno je da ga radnik prijavi i bez sudskog spora naplati svoju platu, ali samo pod uslovom da na gazdinom računu ima novca.

Mnogi radnici u Srbiji znaju za tu mogućnost, ali takođe dobro znaju i za posledice takvog postupka, pa je to razlog što se mali broj odlučuje da sudski naplati svoju platu. No, oni koji se odluče na takav korak – a prošle godine je to učinilo gotovo 5.000 radnika – često se susretnu s poraznom činjenicom da do novca ipak ne mogu doći jer ga na računu poslodavca nema. Tu nije kraj i ta činjenica ne mora značiti da radnici ne mogu doći do svoje plate. Naime, ukoliko svoja dokazana potraživanja predaju izvršiteljima, oni im mogu obezbediti novac: oni imaju pravo da gazdama koji nemaju para na računu za radničku platu – bukvalno sve zaplene.

Izvršitelji objašnjavaju da, za razliku od domaćinstava kod kojih su predviđene zabrane šta sve ne sme da se pleni – od osnovnog nameštaja do kućnih ljubimaca – Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015) dozvoljava da se pravnim licima popiše sve što imaju ukoliko sud donese rešenje o izvršenju. To podrazumeva pokretnu i nepokretnu imovinu poslodavaca, koja se pleni i prodaje, sve u srazmeri s dugovanjem. Izvršitelj ne može popisati jedino imovinu koja je pod zalogom.

Tako zakon zapravo dozvoljava da se zaplene čak i osnovna sredstva za rad u nekom preduzeću. Izvršitelj Aleksandar Vulović je nedavno objasnio da će svaki izvršitelj pokušati da naplati dug iz zaliha robe, da ne bi ugrozio proces proizvodnje, ali, ako nema ni zaliha ni novca, može pleniti vozila, kompjutere, nameštaj, građevinske i druge mašine, aparate, nekretnine...