Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

POGLAVLJE 27: Otvaranje Poglavlja 27 očekuje se do kraja 2016. godine, bez pratećih merila. Pregovaračka platforma za ovu oblast biće izrađena do jula 2017. godine


Pregovaračka platforma za Poglavlje 27 biće izrađena do jula 2017. budući da se krajem 2016. godine očekuje njegovo otvaranje bez pratećih merila, izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Siniša Mitrović.

On je rekao da to podrazumeva ozbiljan posao koji neće moći da uradi samo administracija i da je zato važno da se svi koji učestvuju u tome uključe i u saradnji sa PKS, GIZ-om i drugim međunarodnim organizacijama daju doprinos u izradi pregovaračke platforme koja će biti obavezujuća i veoma važna za industriju, ali i lokalne samouprave i građane.

Poglavlje 27 odnosi se na oblast životne sredine.

"To će podrazumevati niz posla koji neće moći da uradi samo administracija. Sada već početkom novog projekta izrade nacionalnih implementacionih planova imaćemo preko osam ili devet radnih grupa koje će biti važne za posebne tokove otpada", rekao je Mitrović na konferenciji o odvojenom sakupljanju otpada i reciklaži u PKS u organizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i uz podršku Nemačke razvojne saradnje.

Kako je rekao Mitrović, 2016. godinu u ovoj oblasti obeležilo je uvođenje doktrine "cirkularna ekonomija", a ona će, istakao je, biti i "mejnstrim politika" u 2017. godini kada je u pitanju promena regulative.

On je ukazao da je važno da se reši to kako da sakupljači sekundarnih sirovina budu deo legalnog sistema.

Jelena Tesla iz Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu ukazala je da je 2016. godine usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 14/2016), koji je stupio na snagu 1. marta.

Kako je rekla, preostalo je još posla, jer je potrebno sprovesti i nove izmene, ali i pravilnike koji iz toga proističu, i na tome se intenzivno radi.

Tesla je podsetila da je u toku projekat IPA koji se sprovodi saradnji sa austrijskom Agencijom za zaštitu životne sredine i nemačkim Saveznim ministarstvom za zaštitu životne sredine.

Tim projektom planirana su četiri plana upravljanja otpadom - tri su za specifične tokove otpada, a četvrti je integrisani plan upravljanja otpadom.

"Radimo takođe na pravilnicima, koji su nam neophodni i koje treba da menjamo ili izradimo od početka, a jedna posebna komponenta je i edukacija u lokalnim samoupravama na temu izdavanje dozvola, lokalnih inspektora na temu kontrola koje treba da sprovode i zaposleni u komunalnim preduzećima na temu organizovanja reciklažnih centara, sakupljačkih mesta...", rekla je Tesla.

U okviru projekta urađen je i vodič koji treba da pomogne zaposlenima u lokalnim samoupravama u kojima se sprovodi izdavanje dozvola i zaposlenima u komunalnim preduzećima.

Ona je ukazala da je primarna selekcija otpada zapostavljena i da se u vrlo malom broju opština intenzivira rad na primarnoj selekciji.

Vođa projekat GIZ IMPACT Klaus Šmit ukazao je da je integracija neformalnog sektora od ključnog značaja kada je u pitanju ova oblast.

Prema nekim procenama, u Srbiji se reciklira svega pet do 10 odsto komunalnog otpada što je daleko ispod proseka Evropske unije. Pored toga, procenjuje se da na poslovima sakupljanja otpada za reciklažu radi oko 30.000 neformalnih sakupljača koji pripadaju ugroženim kategorijama stanovništva.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 16.12.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija