ZAKON O UTVRĐIVANJU ČINJENICA O STATUSU NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNJA DA SU NESTALA IZ PORODILIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Pred četiri viša suda podneto 684 predloga da se utvrdi status novorođenčadi za koje se veruje da su nestala u porodilištima

Roditelji, braća i sestre ili oni koji sumnjaju u svoje poreklo, podneli su ukupno pred četiri viša suda u zemlji 684 predloga da se utvrdi status novorođenčadi za koje se veruje da su nestala u porodilištima.

Rok za predaju predloga u slučajevima tzv. nestalih beba istekao je 3. novembra, a sudovi su već obavili prve razgovore sa nekima od predlagača.

Najviše predmeta stiglo je beogradskom Višem sudu, a najmanje novosadskom. Prema rečima portparola Višeg suda u Novom Sadu Jelene Ostojin, oni su zapremili 105 predmeta i u toku je prikupljanje dokumentacije.

- Dvoje sudija je prošlo obuku za rad u ovim slučajevima. Još nije zakazano prvo ročište, očekujemo ga početkom godine - kaže Ostojin.

Tatjana Tešić, koordinator za medije Višeg suda u Beogradu, objašnjava da se pred ovim sudom nalaze 333 predmeta sa ovom tematikom i oni su u fazi prikupljanja dokaza. U međuvremenu u pojedinima je već bilo ročišta, ali nema finalne odluke.

- U Višem sudu u Nišu ukupno je predato 106 predmeta, u 2 su doneta rešenja o mesnoj nenadležnosti, u jednom je predlog povučen, ostali su nerešeni - kaže portparol Irena Gušić.

A kakva je tačno procedura kada su u pitanju sudski slučajevi nestalih beba, objašnjeno je u kragujevačkom Višem sudu, kome je predato 140 predloga.

- Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020) stupio je na snagu 11. marta, a postupajuće sudije dobile su licencu 5. avgusta, otkada se i postupa u ovim predmetima - kaže sudija Ivana Obradović. - Roditelji kao predlagači Višem sudu dostavljaju predlog za utvrđivanje činjenica o statusu novorođenog deteta, sud predlog dostavlja nadležnoj policijskoj upravi MUP-a, a potom od bolnice u kojoj je dete rođeno traži kompletnu dokumentaciju o porodilji i bebi. Dopisom od nadležnog groblja traži podatak da li je dete tu sahranjeno, a od Matične službe podatke o rođenju i smrti. Nakon toga zakazuje ročište.

Kragujevački Viši sud je u većini ovih predmeta zakazao i održao ročište za saslušanje predlagača, posle čega se, po potrebi, zakazuju i ročišta za saslušanje svedoka, ako su predloženi. Viši sud, takođe, nalaže MUP-u da sprovede istražne radnje i o tome sudu dostavi izveštaj. Po zakonu, postupak u ovim predmetima je hitan.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 17.11.2020.
Naslov: Redakcija