ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Kazna rada u javnom interesu od 240 sati, ili 30 radnih dana, uz visoku novčanu kaznu i oduzimanje dozvole, mogla bi bolje nego zatvor da deluje na osuđene za nasilničku vožnju

Kada vozač dva puta uzastopno prođe kroz crveno svetlo, to je već dovoljno da bude osuđen za nasilničku vožnju, ali kada uz to načini još niz teških saobraćajnih prekršaja, onda je jedino moguće izreći maksimalne kazne koje predviđa Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020 - dr. zakon).

Trista hiljada dinara, 240 sati rada u javnom interesu, 25 kaznenih poena, 12 meseci zabrane upravljanja motornim vozilom i oduzimanje vozačke dozvole – sve ove kazne snosiće mladić star 21 godinu, koji je u četvrtak vozio 167 kilometara na sat u Novom Beogradu, u stanju teške alkoholisanosti (1,33 promila) i pod dejstvom narkotika. Kada je policija pokušala da ga zaustavi, isključio se sa glavne saobraćajnice i dva puta prošao kroz crveno svetlo.

‒ Ovakvom kaznom mladiću je trajno oduzeta vozačka dozvola, a novu može da dobije tek kada ponovo položi vozački ispit i to posle isteka godinu dana zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom. Novčana kazna izrečena je u ukupnom iznosu za više prekršaja. Zakonski maksimum za jedan prekršaj je 140.000 dinara – objasnile su sudije za prekršaje.

Građani se pitaju da li je u ovakvim slučajevima ipak primerenija kazna zatvora, budući da je ona predviđena zakonom alternativno sa radom u javnom interesu, uz novčanu kaznu.

‒ Kazna zatvora bila bi najverovatnije izrečena da je došlo do saobraćajne nesreće usled nasilničke vožnje, ali srećom do toga nije došlo. Treba razmišljati u tom pravcu da će kazna rada u javnom interesu bolje preventivno delovati na mlade nasilne vozače nego zatvor. Između 30 dana zatvora i 30 dana rada, odnosno 240 sati, bolje je u ovom slučaju izabrati rad, kako ne bi došlo do kriminalne infekcije u zatvoru i kako bi mladi prestupnik osvestio svoju odgovornost za bezbednost saobraćaja – kažu pravnici.

Pritom nisu mislili na infekciju virusom korona, koja je aktuelna, već na opasnost da oni koji su se prvi put ogrešili o zakon – budu u zatvorima izloženi uticaju prevejanih kriminalaca i izađu na slobodu gori nego što su bili.

Pre mesec dana policija je zaustavila dvadesetšestogodišnjeg vozača koji je uspeo da razvije brzinu od 214 kilometara na sat, na delu auto-puta Beograd‒Šid gde je ograničenje brzine 80 kilometara na sat, a pritom nije imao položen vozački ispit i bio je pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Osuđen je takođe na kaznu rada u javnom interesu od 240 sati i novčanu kaznu od 240.000 dinara.

Potera policije za motoristom na Sentandrejskom putu u Novom Sadu u četvrtak završila se tako što se motor u punoj brzini zakucao u džip žandarmerije, a vozač je završio u bolnici.

Ove godine u Srbiji bilo je više slučajeva nasilničke vožnje, sa gotovo neverovatnim količinama alkohola u krvi. Svako pijanstvo sa više od dva promila alkohola smatra se stanjem potpune alkoholisanosti, a upravljanje vozilom u tom stanju – nasilničkom vožnjom.

Podaci Agencije za bezbednost saobraćaja pokazuju da su vozači u takvom stanju pijanstva tokom 2019. godine u našoj zemlji izazvali nesreće u kojima je 11 ljudi poginulo. I manja alkoholisanost je veoma opasna za bezbednost saobraćaja, upozorava Jasmina Milošević, direktorka agencije.

Treba znati da već od 0,8 promila počinje stadijum visoke alkoholisanosti, a od 1,1 promila primetno su usporene reakcije, narušeni su ravnoteža i kretanje, dolazi do oštećenja vizuelnih funkcija, govor je nerazgovetan i može doći do mučnine i povraćanja. Sa više od 1,6 promila oslabljena su čula i smanjena je svest, otežana je motorika, česti su posrtanje i padanje. Zakon ovakva stanja definiše kao tešku i veoma tešku alkoholisanost, a sledeći stadijum (više od dva promila) je potpuno pijanstvo.

U takvim stanjima smanjena je sposobnost donošenja ispravnih odluka, a povećani su anksioznost i nestrpljenje, pa upravljanje vozilom postaje izuzetno opasno za sve učesnike u saobraćaju koji se nađu na putu.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 16.11.2020.
Naslov: Redakcija