ZAKON O SREDNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU: 2. aprila 2018. godine deo srednjoškolaca učestvovaće na PISA testiranju, a škole su na to prvi put obavezane Zakonom. Testiranje će se realizovati u potpunosti elektronski, a pored standardnih kompetencija (matematička, jezička i naučna pismenost), ispitivaće se i finansijska pismenost i globalne kompetencije

Gotovo 8.000 učenika iz čak 150 srednjih škola u aprilu sledeće godine učestvovaće na PISA testiranju, a škole su na to prvi put obavezane Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013 i 101/2017 - dalje: Zakon).

- PISA testiranje započinje 2. aprila 2018. godine i u njemu će učestvovati skoro 8.000 16-godišnaka iz 150 srednjih škola iz Srbije od ukupno 530. Osim što je uzorak porastao sa 5.000 na 8.000, pored standardnih kompetencija (matematička, jezička i naučna pismenost), ispitivaće se i finansijska pismenost i globalne kompetencije. Testiranje će se realizovati u potpunosti elektronski, što zahteva ispunjenje odgovarajućih uslova koji se ostvaruju u saradnji škola i nacionalnog koordinatora za sprovođenje testiranja - najavljuje Marija Krneta iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Nacionalna koordinatorka PISA istraživanja u Srbiji Dragica Pavlović Babić kaže da pripreme uveliko traju, kao i da je do januara neophodno izabrati škole koje će učestvovati.

Ona objašnjava da izabrane ustanove neće organizovati testiranje u isto vreme, već od početka aprila do sredine maja, ali da će svi đaci rešavati iste zadatke.

- U Srbiji ukupno ima oko 530 srednjih škola, od kojih je potrebno izdvojiti oko 150 tako da uzorak reprezentuje stvarno stanje, odnosno Srbiju u malom. Pri izboru se vodi računa o regionu u kojem se nalazi, o tipu škole, da li je gimnazija ili stručna škola, ali i o jeziku na kojem se odvija nastava– objašnjava Pavlović Babić i ističe da će izabrane škole biti obaveštene početkom februara, nakon čega će imati vremena da se pripreme.

Obavezu škole da učestvuje u nacionalnim i međunarodnim testiranju propisuje i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 101/2017) koji je 8. novembra usvojila Narodna skupština Republike Srbije.

Koliko je učešće u PISA testiranju važno, objašnjava Krneta. Ona kaže da donosioci obrazovnih politika svoje reformske odluke mogu da zasnivaju upravo na kvalitetnim statističkim podacima, sastavljenim na osnovu rezultata ove međunarodne provere postignuća.

- Značaj rezultata ovog međunarodnog testiranja za donošenje obrazovnih politika iziskuje visok nivo participacije svih aktera. Pored neophodnih priprema, kao što je informisanje učesnika i obrazovne javnosti, obezbeđivanje neophodne opreme, obuke realizatora i slično, država je i u izmenama i dopunama Zakona propisala obavezu da škole učestvuju u nacionalnim i međunarodnim testiranjima učeničkih postignuća - priča Marija Krneta.

Ona objašnjava da su od poslednjeg PISA testiranja u kojem su đaci iz Srbije učestvovali (2012. godine), uvedeni obrazovni standardi, ishodni programi i opšte međunarodne kompetencije, odnosno mere koje mogu uticati na rezultate koje će učenici pokazati na narednom testiranju. Međutim, tu nije kraj pripremama za sledeću proveru.

- Intenzivno se realizuju obuke pregledača i realizatora testiranja, a Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu sprovodi predispitne aktivnosti u skladu sa standardima i dinamikom koju propisuje OECED/e kao nadležni za PISA testiranje. Takođe, ove godine je realizovano PISA pilot testiranje u 40 škola - podseća ona.

Probno testiranje, u kojem je učestvovalo više od 2.000 učenika, održano je tokom aprila i maja ove godine, kako bi se proverile metrijske karakteristike testa i glavni nedostaci otklonili pre glavnog polaganja. Đaci su tada prvi put radili i test iz finansijske pismenosti, a celokupno testiranje je bilo putem računara.

Najveća međunarodna provera postignuća učenika, obavlja se svake tri godine i testiraju se učenici koji napune 16 godina. Srbija učestvuje od 2001. godine, a u prethodnom krugu naši đaci ostvarili su do sada najbolje rezultate, iako su njihova postignuća i dalje ispod proseka. Srbija je tada zauzela 43. mesto od 65 zemalja. Međutim, kako su ranije istakli iz Ministarstva prosvete, suština učestvovanja nije definisanje naše pozicije u odnosu na druge države, već provera funkcionalnih znanja.

Đaci iz Srbije nisu učestvovali u PISA testiranje 2015. godine zbog kašnjenja potpisivanja ugovora sa OECD-om, koji realizuje istraživanje, sa pripremnim aktivnostima za njegovo sprovođenja, kao i zbog nerešenih finansijskih problema.