Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USTAV RS: Uskoro će biti revidirani rok za izmenu Ustava, kroz izmenu akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Izneta različita rešenja za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a nema saglasnosti ni oko toga da li sudije treba da budu nezavisne u radu ili je njihovu slobodu postupanja neophodno kontrolisati


U Beogradu je, 15. novembra 2017. godine, održan šesti, završni okrugli sto o promeni dela Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) o pravosuđu, na kojem su izneta različita rešenja za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a nije bilo ni saglasnosti da li sudije treba da budu nezavisne u radu ili je njihovu slobodu postupanja neophodno kontrolisati.

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, kao uvodničar na diskusiji "Izbori i mandat nosilaca pravosudnih funkcija", predstavio je prezentaciju u kojoj se navodi nekoliko načina izbora sudija, od toga da ih neposredno biraju građani kao u pojedinim kantonima u Švajcarskoj i republičke sudije u SAD, ali i da ih biraju vlada ili parlament, kao što je to u Srbiji, ali i u Švedskoj i Holandiji.

On je ukazao i da u Italiji, Bugarskoj i susednoj Hrvatskoj postoje pravosudni saveti koji biraju sudije, ali i da u Grčkoj, Albaniji, Češkoj i Poljskoj predsednici država imenuju sudije na predlog pravosudnih saveta. Prema njegovim rečima, veliki je problem i sa pravilima za izbor i razrešenje sudija.

"Imamo predloge da se sudije biraju po svojim zaslugama, gde se ceni njihov kvalitet, efikasnost integritet. Mene samo zanima kako se to utvrđuje integritet sudije, kako se to meri?", upitao je Backović.

On je ukazao da kada se govori o oslobađanju sudske vlasti od neprimerenog uticaja izvršne i zakonodavne, da je anonimna anketa sudija pokazala da je njih 10 odsto reklo da su trpeli takve uticaje, a da je 90 odsto navelo da su na njih vršile pritisak kolege.

U svom obraćanju, Backović je govorio i o predstavnicima strukovnih udruženja sudija, tužilaca i nevladinih organizacija koje su napustile razgovore o promeni Ustava, oslovljavajući ih sa "moja četiri prijatelja i ja".

Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilаcа i zаmеnikа javnih tužilаcа Srbije, Centar zа pravosudna istrаživаnjа, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, Komitet pravnika zа ljudska prаvа - YUCOM i Beogradski centar zа ljudska prаvа su 30. oktobra 2017. godine obavestili Ministarstvo pravde o prekidu učešća u konsultаcijаmа.

Na obraćanje Čedomira Backovića, reagovala je Biljana Stanojević iz Pravno-dokumentacione kancelarije (PRADOK) koja je ocenila da je to bio neprimeren i nekorektan govor.

"Na ružan način ste govorili i o integritetu sudija, jer se na integritetu zasniva rad pravosuđa. Mi znamo kako se on meri i možemo poslati predloge i naše analize gospodinu Backoviću i njegovom timu", rekla je Biljana Stanojević.

Ona je navela da je potpuno nebitno da li će sudije imenovati Narodna skupština, neki drugi državni organ ili Visoki savet sudstva, već ko ih predlaže na tu funkciju.

"Mi sada imamo situaciju da se biraju sudije koje najmanje znaju, što dokazuje prevelik broj pritužbi pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, trebalo bi proveriti da li sudije imaju dosijee, da li su članovi partija", upozorila je ona.

Profesor pravnog fakulteta "Union" Nebojša Šarkić rekao je da Visoki savet sudstva nije autonoman u radu i da je situacija takva da postoji politizacija pravosuđa.

"Imamo praksu da se za predsednike sudova, čak i Vrhovnog suda bira bez konkursa, to je opasna tekovina koje se nismo odrekli", rekao je Šarkić i dodao da je edukovanje sudija najvažnija stvar.

"Za razliku od gospodina Backovića, ja mogu da prepoznam nepodobnog sudiju, jedini kriterijumi su znanje i ugled", ocenio je Šarkić.

Profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, Vladan Mihajlović, ima drugačiji stav i on je rekao da bi sudije trebalo da budu nezavisne u svom radu od političke vlasti, ali "da im treba ograničiti slobodu postupanja".

"Ono što danas nedostaje jeste ujednačena sudska praksa, ne kažem ja da sudijama treba vezati ruke, ali ne bi trebali da imaju i neograničenu slobodu", reko je Mihajlović.

On je komentarisao i mešanje političara u sudske procese i presude, pa je rekao da je normalno kada se političari interesuju za predmete preduzeća u stečaju, kao sada u predmetu "Agrokor".

"Nenormalno bi bilo da zabiju glavu u pesak", istakao je Mihajlović.

Posle šestog okruglog stola, kada se sakupe svi predlozi, trebalo bi da počne šira javna debata o promeni Ustava.

Šefica Pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević je nedavno najavila da će uskoro biti izmenjen Akcioni plan za poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, te će biti revidirani i rok za izmenu Ustava.

Izvor: Vebsajt N1, 15.11.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija