Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Od usvajanja Zakona, legalizovano svega 27.814 objekata


U isti sat, precizno u minut, London se iz satelita snima svakih sedam dana. Kada u Srbiji pričamo o nelegalnim objektima, koristimo satelitski snimak iz 2015. godine. On pokazuje da ima više od 4.000.000 neupisanih objekata, a ozakonjenje još 1.400.000 ide sporo. Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković kaže da će građani uskoro moći preko interneta da prate kakva je sudbina njihovih predmeta.

Za novu internet bazu podataka, uz Ministarstvo građevinarstva i E-upravu, zadužen je i Katastar.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković kaže da je u pitanju složen i velik, decenijski problem koji ne može da reši lokalna samouprava sama, već moraju da se uključe i državni organi.

"Krećemo u digitalizaciju i pokušaćemo na nov način da rešimo problem tako što ćemo formirati baze podataka na osnovu kojih ćemo moći posle da koristimo digitalne metode", kaže Drašković.

Objašnjava da će građani u svakom trenutku moći da vide gde se nalazi objekat koji je predmet legalizacije i u kojoj je fazi rešavanja problema, bez obzira gde se objekat nalazi.

"Sva dokumentacija biće digitalna, trajno pohranjena i sačuvana. Neće biti brige da li je predmet izgubljen ili da li nešto nedostaje i treba da se dopuni", ističe direktor Republičkog geodetskog zavoda.

Kaže da je pečat izašao iz upotrebe i da svi elektronski potpisani dokumenti koje izdaju državni organi imaju snagu pečatiranih.

Od usvajanja Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018), 2015. godine, papir je dobilo svega 27.814 objekata.

On kaže da ima mnogo razloga zašto ih nije legalizovano više.

"Ogroman je posao samo evidentirati toliki broj objekata, a kamoli pristupiti rešavanju. Nakon pregleda i punjenja baze, slika će biti drugačija i vidljiva za javnost, pa će i pritisak javnosti pomoći da se rešavanje problema ubrza", smatra Drašković.

Rok za rešavanje svih predmeta bio je najavljen za 2023. godinu.

"Sudeći po podacima, taj rok ne može da se ispoštuje, ali ako usvojimo nove metode koje želimo, možemo da očekujemo da će rok od tri do pet godina biti sasvim realan", naglašava Borko Drašković.

Najproblematičniji su objekti u zaštićenim zonama.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda kaže da je neka vrsta uslovljene amnestije opcija koja se uvek može primeniti.

"Kada budemo iscrpeli sve mogućnosti koje imamo, to je opcija koja ostaje posle 2025. godine", kaže Borko Drašković.

Ističe da će, ako bude bilo sredstava, novi satelitski snimak biti izrađen u martu ili aprilu sledeće godine.

"Najbolji period za izradu satelitskog snimka je mart ili april kada je niska vegetacija. Mi se iz Zavoda svake godine nadamo i želimo da imamo što više satelitskih snimaka", objašnjava Drašković.

Izvor: Vebsajt RTS, 17.09.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija