Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

POGLAVLJE 31: Pregovori sa Spoljnopolitičkim odborom EU o ovom poglavlju počeće krajem oktobra 2017. godine


Krajem oktobra 2017. godine u Beogradu će početi pregovori sa Spoljnopolitičkim odborom EU o Poglavlju 31, koje se odnosi na usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike Srbije i EU. Ovo poglavlje je posebno osetljivo za Srbiju, jer je vojno neutralna i jer ima bliske odnose sa Ruskom Federacijom, i koja nije Moskvi uvela sankcije. Takođe, treba imati u vidu da baltičke zemlje i Poljska insistiraju da se s rešavanjem tog pitanja otpočne što pre.

Iz Brisela se Beogradu, u gotovo svakom izveštaju o napretku u evrointegracijama, upućuju poruke da se očekuje usaglašavanje spoljne politike. To pitanje je sažeto u Poglavlju 31.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić najavio je da će u oktobru krenuti ozbiljniji razgovori vezani za otvaranje Poglavlja 31 u pregovorima sa EU. On je naveo da će u Beograd doći delegacija Evropske službe za spoljnu politiku, koju će predvoditi visoka predstavnica za EU Federika Mogerini.

Tada bi moglo da se postavi pitanje uvođenja sankcija Rusiji ili neka druge vrste uslovljavanja. Tome u prilog govore i nedavne izjave zvaničnika sa Baltika.

Litvanski šef diplomatije Antanas Linkevičijus je izneo stav da politika proširivanja EU mora da se preispita na način da se zemljama koje "dele vrednosti i politiku EU poput Ukrajine" otvori mogućnost članstva u EU, a ne da to imaju i zemlje koje "vojno vežbaju s Rusijom".

Ova primedba se posebno odnosi na Beograd. Iako Linkevičijus nije izričito pomenuo Srbiju, jasno je da se Litvanija teško miri sa činjenicom da Srbija, kao kandidat za članstvo u EU možda jedina, ima dobre odnose sa Rusijom.

Trenutni predsedavajući EU, Estonija, čak je nastojala da tokom svog šestomesečnog mandata, do kraja godine, ovo poglavlje uvede u pregovaračku proceduru, ali još nisu završene sve administrativne pripreme, pa su, zato, teška srca sve prebacili na blok poglavlja koja se odnose isključivo na privredne teme.

Po pitanju tvrde linije prema Moskvi, uz baltičke zemlje, naročito je glasna i Poljska. Koliko Estonija, Litvanija i Letonija nemaju diplomatsku i političku jačinu da izguraju ovu temu, toliko se to ne može reći za Poljsku, čiji je uticaj unutar EU daleko značajniji. Ne samo zbog geografske veličine, već i zbog naročitih veza Varšave s Vašingtonom, koji takođe budno motri na veze između Beograda i Moskve.

Pojedinim evropskim zemljama takođe smeta što Srbija održava vojne vežbe sa Rusima, a poznato je da se oštro protive davanju imuniteta Ruskom centru u Nišu.

Međutim, šef srpske diplomatije je bio izričit.

- Sve je prolazno, samo stalni srpskih interesi nisu, i to je osnovno načelo srpske diplomatije - ukazao je Dačić.

A, realnost je da smo brojne odredbe koja se odnose na spoljnu politiku i bezbednost već uskladili sa EU. U vojnim misijama EU učestvujemo aktivnije nego neke države članice, radimo na usvajanju evropske strategije, koje se odnose na bezbednost, zakon za borbu protiv terorizma.

Takođe, Beograd je tokom prošle godine glasao za deklaracije kojima su uvedene restriktivne mere prema pojedincima i entitetima u Siriji, Tunisu, Libiji, Egiptu, Južnom Sudanu, Burundiju, Gvineji.

Sa druge strane, Srbija nije podržala čak devet deklaracija EU koje su se odnosile na produženje ili proširenje sankcija Moskvi, kao ni rezoluciju o kršenju ljudskih prava nakon predsedničkih izbora u Kongu.

Takođe, Beograd nije podržao ni dokument koji se indirektno odnosio na Peking, odnosno na vrednosno određivanje prema međunarodnom nesporazumu u Južnom kineskom moru. O ovom pitanju nije bilo konsenzusa ni unutar EU, jer su se protivile Mađarka i Grčka, zbog takođe dobrih odnosa, pre svega ekonomskih sa Pekingom.

Iako se najviše usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike najviše gleda kroz odnose sa Rusijom, postoji nada da nećemo biti "priterani uza zid". Naime, za vođenje zajedničke politike nam se ostavlja vreme, sve dok ne budemo završili pristupne pregovore, jer Poglavlje 31, o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, mogli bismo da zatvorimo među poslednjim.

Izvor: Vebsajt Telegraf, 18.09.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija