NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: STUDENTI KOJI SU MAGISTARSKE I DOKTORSKE STUDIJE UPISALI PO RANIJIM PROPISIMA NEZADOVOLJNI ODLUKOM MINISTARSTVA PROSVETE DA IM SE NACRTOM ZAKONA NE PRODUžI ROK ZA ZAVRšETAK STUDIJA

Stav Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da izmenama Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje i 68/2015) neće biti produžen rok "starim" studentima magistarskih i doktorskih studija izazvao je lavinu nezadovoljstva među akademcima.

Ministarstvo se poziva na mišljenje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji je bio protiv produženja roka postdiplomcima, a studenti tvrde da su obmanuti i diskriminisani. Nadu polažu u Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne skupštine Republike Srbije, koji će se o predloženim izmenama zakona izjasniti kada stignu u parlament. Predsednik Odbora kaže da se on lično zalaže da se svim kategorijama studenata rok za diplomiranje produži za dve godine.

- Mnogi postdiplomci završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, što bi značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac. Na nekim fakultetima samo odbrana disertacije košta i preko 100.000 dinara - kaže jedan od studenata.

Generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Miodrag Popović, potvrđuje da je predlog da se starim studentima osnovnih studija produži rok za diplomiranje prošao "tesnom većinom", ali da o ostalim kategorijama dileme nije bilo.

- Magistara nema mnogo i ko god je imao šansu da ih završi, on je to uradio. Što se tiče doktoranata, za njih nema velikih implikacija da pređu na bolonjski sistem, ni finansijskih, niti moraju da polažu dodatne ispite. Oni se prebacuju na treću godinu, koja je predviđena za izradu teze. Međutim, oni će morati da se prilagode novim uslovima, a to je da imaju objavljen najmanje jedan rad u međunarodnim časopisima. Ali ni to nije novina, jer taj uslov postoji na mnogim fakultetima, među kojima su ETF, Medicinski, Farmaceutski, Fizički, Hemijski, Fizička hemija... Cilj je da se smanji broj loših doktorata. Ako Narodna skupština Republike Srbije odluči da i ovim studentima produži rok, Savet neće snositi odgovornost - kaže Popović.

S druge strane, student ETF-a tvrdi da je na delu "bezočna diskriminacija starih magistranata i doktoranata"

- U slučaju neprodužavanja roka nemam alternativu. Ispiti i novac propadaju, a takođe i tema koja mi je odobrena u junu ove godine i 50 posto završenog rada zajedno sa ozbiljnim laboratorijskim ispitivanjima, jer mi fakultet nudi jedino upisivanje doktorskih po novom. A to znači tri godine, nove ispite, a školarina je 230.000 dinara po godini. Za mene i većinu kolega sa drugih fakulteta je to nemoguća misija - ističe ovaj student.

Studenti kao argument navode i to što u BiH, Republici Srpskoj i Crnoj Gori budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, već su dobili produženje u istom paketu sa "starim" studentima osnovnih studija.

- Veoma smo nezadovoljni ovom promenom odluke. Na sastanku sa Ministarstvom 9. septembra 2016. godine je rečeno da će produženje roka važiti za sve nivoe studija. Stav Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje nije obavezujući već u formi preporuke i smatrali smo da neće doći do promene dogovora. Obratićemo se još jednom Ministarstvu, ali i Odboru za obrazovanje Narodne skupštine i zatražiti podršku pre glasanja u parlamentu - kaže Milan Petković, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS).