ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Neophodno izmeniti model finansiranja visokog obrazovanja zbog pozicioniranja univerziteta na Šangajskoj listi, zadržalavanja najcitiranijih istraživača u Srbiji i zbog podizanja kvaliteta doktorskih studija

To je važno za pozicioniranje univerziteta na Šangajskoj listi kako bi trajno zadržali najcitiranije istraživače u Srbiji, ali i zbog podizanja kvaliteta doktorskih studija, kaže za naš list prof. dr Vladimir Popović

Izuzetno je važno što je Univerzitet u Beogradu zadržao poziciju među 500 najboljih univerziteta na svetu. Bolje pozicioniranje univerziteta iz Srbije na ovoj listi možemo očekivati tek za par godina, jer će tada biti vidljivi rezultati promene modela finansiranja nauke i sprovedenih reformi. Pozicija na Šangajskoj listi je trka na duge staze, kroz nju vidimo rad univerziteta u prethodnih nekoliko godina. U protekle dve godine smo promenili zakonski okvir u nauci, osnovali Fond za nauku, raspisali nekoliko poziva, uveli kompetitivnost kod izbora projekata, obezbedili sigurnost finansiranja istraživača, prekinuli „uravnilovku”, ali je potrebno vreme da bi se sve to odrazilo na broj i kvalitet publikacija.

Ovako za „Politiku” komentariše plasman Beogradskog univerziteta na najnovijoj Šangajskoj listi prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, zadužen za nauku.

On kaže da je konkurencija među univerzitetima sve oštrija i navodi kao primer to što je ove godine među 500 svetskih univerziteta čak 81 iz NR Kine, dok ih je 2012. bilo samo 42. Većina univerziteta u istočnoj i centralnoj Evropi doživljava konstantan pad.

Ono što je slabost naših univerziteta, ističe, jeste da na Šangajskoj listi nemaju bodove u ovoj godini (a nisu imali ni u prošloj) kada je reč o istraživačima koji spadaju u kategoriju najcitiranijih na svetu (što nosi 20 odsto vrednovanja). Takođe, nemamo bodove ni u kategorijama alumnista, kao ni u kategoriji najprestižnijih naučnih nagrada, a to donosi dodatnih 30 procenata vrednovanja.

– Sa druge strane, kada se pogleda broj radova naših istraživača u časopisima sa SCI i SSCI liste, naši univerziteti su kotirani odlično. Prema ovom kriterijumu, Univerzitet u Beogradu se nalazi blizu 200. pozicije na listi, a zanimljivo je da je ispred čak 10 univerziteta koji su među 100 najboljih na svetu – ističe sagovornik.

Na pitanje šta je potrebno uraditi u narednom periodu, budući da je finansiranje nauke izmenjeno i da su doneta dva nova zakona posle 15 godina, on odgovara da reforme u tom pravcu moramo nastaviti, i istrajati na njima.

– Jednako važno je da se u narednoj godini izmeni model finansiranja visokog obrazovanja, koji nije menjan 20 godina. To se može rešiti novim, krovnim zakonom, koji bi ponudio kvalitetnija rešenja od Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 73/2018, 27/2018 - dr. zakon, 67/2019 i 6/2020 - dr. zakoni), kao i novom strategijom, koja ne bi dodatno dezintegrisala nauku i visoko obrazovanje. To je važno za pozicioniranje univerziteta na Šangajskoj listi zbog trajnijeg zadržavanja najcitiranijih istraživača na našim univerzitetima, kao i zbog podizanja kvaliteta doktorskih studija. Doktorske studije su poslednji, najviši nivo obrazovanja, ali su i osnova naučnog rada na univerzitetima, kako za same studente, tako i za njihove profesore/mentore. Kvalitet doktorskih studija stvara ključnu razliku između univerziteta. Jasno je da finansiranje doktorskih studija nije rešeno kod nas na zadovoljavajući način. Ne čekajući tu promenu, tokom prethodne dve godine smo u sistem finansiranja nauke, kroz tri poziva, uključili 1.343 talentovana mlada istraživača – studenta doktorskih studija, sa prosečnom ocenom iznad 9, i mlađih od 30 godina. Time smo ojačali kadrovsku bazu naših fakulteta i instituta, i sa tom aktivnošću ćemo nastaviti – kaže dr Popović.

On napominje da se metodologija rangiranja univerziteta iz godine u godinu menja, da možemo govoriti o smislenosti i važnosti pojedinih lista, ali da se takmičimo – moramo, jer samo na taj način možemo izmeriti sebe u odnosu na druge.

– Nijedna lista nije idealna i uvek možemo naći zamerke. No, prvo treba pogledati kako možemo da unapredimo sebe i svoj sistem. A put je: nastaviti započete reformske procese u finansiranju nauke, promeniti sistem finansiranja visokog obrazovanja i prilagoditi ga okruženju u kome živimo i radimo. U poslednjih nekoliko godina je svake godine povećavan budžet za nauku, ali su svakako potrebna još veća ulaganja. Pozicija univerziteta na Šangajskoj listi je rezultat višedecenijskog rada. Očekujemo da će svi ovi koraci u narednim godinama pozitivno uticati na poziciju naših univerziteta na Šangajskoj listi. Kada uradimo sve navedeno, verujem da možemo biti još bolji – zaključuje prof. dr Vladimir Popović.

Popović napominje da se od 2017. godine vode detaljne liste univerziteta u 54 oblasti. Prema tom rangiranju, Univerzitet u Beogradu je za 2020. godinu zastupljen u 12 oblasti, pri čemu je najbolje plasiran u oblastima: nauka i tehnologija hrane (76) i stomatološke nauke (192).

– Za našu državu je važno i to da je Univerzitet u Novom Sadu u dve oblasti svrstan u prvih 500 na svetu: nauka i tehnologija hrane (201) i veterinarske nauke (281). Univerzitet u Kragujevcu je svrstan u prvih 500 na svetu u oblasti kliničke medicine (239), i to drugu godinu zaredom. Značajan prostor za poboljšanje postoji u društveno-humanističkim naukama, gde je Univerzitet u Beogradu među najboljima u samo jednoj oblasti (psihologija) od njih ukupno 14, dok je na primer Univerzitet u Ljubljani u čak osam oblasti među najboljima – ističe naš sagovornik.

Izvor: Politika, Sandra Gucijan, 17.08.2020.
Naslov: Redakcija