PORODIČNI ZAKON: Iako je bilo najava da će sporazumni razvod braka moći da se obavi kod notara, to još uvek nije omogućeno. Zasada je kod javnog beležnika moguće samo zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine

U poslednjih deset godina broj razvoda brakova u Srbiji povećao se za četvrtinu - neumoljivi su najnoviji statistički podaci, a više od polovine rastavljenih ima decu (52,5 odsto). Pre jednu deceniju razišla su se 7.372 supružnika, prošle godine njih 9.813. Iskustvo na terenu pokazuje da su nezadovoljne najčešće - žene.

- Najveći broj razvoda iniciraju žene, posle višegodišnje dileme i razmatranja - kaže Slađana Ivanović, porodični terapeut i rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. - Najčešći razlozi su dugogodišnje nerazumevanje, svađe, nasilje, prevare, preopterećenost poslom i kućnim obavezama, decom, različiti pogledi na budućnost, mešanja i uticaji primarnih porodica.

Prema njenim rečima, savremeno doba donelo je usložnjavanje pozicije žene, koja očekuje demokratske odnose i zajedničko učešće u podizanju dece i obavezama, kada je uglavnom svaki od partnera radno angažovan.

- Čini se kao da se muškarci teže adaptiraju na zahteve savremenog društva, gde je potrebno da se i njihova uloga redefiniše - objašnjava ona. - Oni su ređe inicijatori razvoda, najčešće u situacijama kada ih žene prevare ili ukoliko oni nađu drugu partnerku sa kojom žele da otpočnu novu zajednicu. Razvod je, pak, rezultat zajedničke odluke obično kod onih parova između kojih godinama ne postoji bliskost, već formalno funkcionisanje zarad dece ili imovinskog statusa.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečno trajanje bračne zajednice 13,8 godina, mada se najveći broj okonča u prvih pet. U dve trećine slučajeva deca budu dodeljena majci.

I u EU se broj venčanih parova decenijama unazad smanjuje, dok se broj razvoda povećava, mada su oba trenda usporila poslednjih godina, naročito tokom pandemije korone. Uočen je i porast broja vanbračne dece. Zato nacionalna evropska zakonodavstva daju sve veća prava nevenčanim parovima.

- Modernizacija društva uticala je i na brak - kaže demograf Ivan Marinković. - Parovi sada lakše pribegavaju razvodu nego u tradicionalnom društvu. Pri tom, čak i u vreme socijalizma mi smo imali veći broj razvoda nego neke druge istočnoevropske zemlje, jer smo više bili orijentisani ka zapadu.

Marinković dodaje da ga ne čude razlozi koje žene navode. Njih, kaže, na neki način prepoznaje i Strategija podsticanja rađanja iz 2018. godine, iz koje se vidi da finansijska podrška nije dovoljan podsticaj, već je potrebno da se i otac više uključi u roditeljstvo.

- Država je dala mogućnost da i otac uzme odsustvo zbog rođenja deteta, pa je moguće npr. da šest meseci s posla bude odsutna majka, a šest meseci otac. U praksi, ovo je i dalje izuzetno retko - konstatuje Marinković.

Iako se govorilo da će sporazumni razvod moći da se obavi kod notara, što poznaju mnoge zemlje u okruženju, kod nas Porodični zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) to i dalje ne predviđa. Zasada je kod javnog beležnika moguće samo zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine.

- Sporazumna deoba, odnosno zaključenje ovog ugovora, moguće je i nakon razvoda, ako se bivši supružnici dogovore - objašnjavaju u Javnobeležničkoj komori. - Ovaj ugovor se takođe overava kod javnog beležnika, u formi solemnizacije (provere i overe ugovora).

Iz iskustva beležnika, ovakve ugovore najčešće sačinjavaju advokati, pa ih notari solemnizuju i isprave dostavljaju katastru nepokretnosti, kako bi doneo rešenje i uneo odgovarajuće izmene, ako je reč o nekretninama.

U JBK kažu da nije uočen porast broja ovih solemnizacija, ali se poslednjih godina uočava neznatan porast bračnih ugovora zaključenih pre stupanja u brak, kolokvijalno nazivanih predbračnim, a koje overavaju beležnici.

- Njima budući supružnici tačno definišu šta je čija posebna imovina i čija će biti imovina stečena u braku. Prema Porodičnom zakonu, imovina stečena radom u toku braka predstavlja zajedničku imovinu partnera, ali Zakon ostavlja mogućnost da se imovinski odnosi drugačije urede bračnim ugovorom. Taj ugovor, pored imovinskih, može da reguliše i druga pitanja, ali sve odredbe moraju da budu dopuštene, ne smeju biti protivne propisima, javnom poretku i dobrim običajima - poručuju iz JBK.

Evropski prosek je, prema podacima Evrostata, 3,9 sklopljenih brakova godišnje na hiljadu stanovnika. Dobar prosek imaju Mađari, koji sklope 7,4 brakova na hiljadu stanovnika, a najniže stope imaju Slovenci i Portugalci - 2,8 na hiljadu.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 17.07.2023.
Naslov: Redakcija