PREDLOG ZAKONA O PRESAĐIVANJU LJUDSKIH ORGANA: Organi, čak i ako se za života osoba nije izričito izjasnila protiv zaveštanja, neće moći da budu presađeni, ako porodica za to ne da saglasnost
Srbija će uskoro dobiti novi Zakon o presađivanju ljudskih organa, po kome su svi građani donori i nakon smrti mogu da im se uzmu organi za transplantaciju. U praksi će, ipak, kao i u svim drugim zemljama, konačnu odluku donositi porodica.
U Narodnoj skupštini Republike Srbije u toku je rasprava o Predlogu zakona o presađivanju ljudskih organa, na koji je podneto 165 amandmana, a evo šta on donosi.
- Ničiji organi, čak i ako se za života osoba nije izričito izjasnila protiv zaveštanja, neće moći da budu presađeni, ako porodica za to ne da saglasnost - nedavno je izjavila dr Vesna Rakonjac, direktorka Uprave za biomedicinu.
Novim Zakonom o presađivanju organa sa takozvane informisane saglasnosti, koja se sada primenjuje, prelazi se na pretpostavljenu saglasnost.
Po tom modelu potencijalni donori su svi koji se izričito ne izjasne protiv toga da im se, ako se nađu u stanju moždane smrti, uzmu organi. Takav model, u susednoj Hrvatskoj, koja je izbila u sam evropski vrh po broju urađenih transplantacija, primenjuje se od 1998. godine.
- Ipak želeli smo da zaštitimo pacijente i njihove porodice, zbog čega će konačnu odluku o doniranju organa donositi upravo porodica. Imali smo nedavno slučaj kada su otac i ćerka želeli da doniraju organe svoje supruge i majke, ali se tome usprotivila njena rođena sestra. Zbog toga do transplantacije nije ni došlo. Takva pravila važiće i kada se donese novi zakon - objašnjava dr Rakonjac.
Na transplantaciju organa u Srbiji i dalje čeka veliki broj ljudi. Za 770 pacijenata jedini spas je novi bubreg, dok na jetru čeka 38 ljudi. Na transplantaciju srca čeka oko 40 ljudi. Međutim, najveći problem u ovoj oblasti je nedostatak donora, jer se u Srbiji trenutno beleži šest donora na milion stanovnika, za razliku od zemalja bivše SFRJ koje su stalne članice organizacije "Evrotransplant" i koje imaju od 25 do 30 u Sloveniji, a u Hrvatskoj taj broj je veći od 40.
Ove godine imali smo samo 10 donora i urađeno je 27 transplantacija. Od toga bubrege je dobilo 15 ljudi koji više ne moraju da idu na dijalizu, sedmoro je dobilo jetru i petoro novo srce.
Međutim, da bi Srbija išla krupnijim koracima napred, o značaju zaveštanja i darivanja organa mora podjednako da se priča i u političkom, zdravstvenom i u svakom segmentu društva.
Neophodno je da država, struka, ali i građani, shvate da broj transplantacija pokazuje koliko je jedno društvo razvijeno i solidarno, ali i kakav nam je zdravstveni sistem. Treba da budemo posrednici u jednom dobrom humanom činu, gde jedan deo naših građana koji je nažalost doživeo tragediju omogućava dalje lečene ljudi kojima je takva vrsta lečenja potrebna.
Stručnjaci u Srbiji nadaju se da će novi Zakon o transplantaciji popraviti situaciju u ovoj oblasti i da će stvari početi da se menjaju.
Izvor: Vebsajt Blic, 19.07.2018.Naslov: Redakcija