Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O DEKLARISANJU, OZNAČAVANJU I REKLAMIRANJU HRANE: Na nutritivnoj deklaraciji više nije moguće navoditi natrijum, umesto toga, obavezno je isticanje tačnog sadržaja soli


Mesne prerađevine i proizvodi od ribe ubuduće će morati da budu deklarisani preciznije, a kupci će imati više informacija o hrani koju kupuju. Od 15. juna 2018. godine, kada je počeo da se primenjuje novi Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane ("Sl. glasnik RS", br. 19/2017 i 16/2018 - dalje: Pravilnik), proizvođači su dužni da na deklaraciji, uz naziv proizvoda, istaknu i da li sadrži dodatu vodu. To se odnosi na one proizvode koji u ukupnoj težini sadrže više od pet procenata vode. Svi smo svedoci da su mesne prerađevine pune vode, a stručnjaci objašnjavaju da su proizvođači tome pribegavali kako bi povećali profit. U industriji se, na primer, povećanjem soli u mesu, povećava i kapacitet hidratacije proteina, te meso ponovo vezuje vodu iz salamure, usled čega se povećava njegova masa od 10 do 20 odsto.

Postoji i metoda dodavanja natrijum-hlorida i fosfata kako bi se postigao bolji efekat vezivanja vode. Inače, kako raste potražnja za pojedinim vrstama prerađevina, tako i proizvođači pokušavaju da skrate vreme sušenja tih proizvoda i ubrzaju proces. Reč je uglavnom o toplo dimljenim proizvodima poput pečenice, vrata, komadnog mesa, nekih vrsta slanine, stišnjenoj šunki. U Srbiji se danas, osim u manjim zanatskim proizvodnjama, gotovo ne koristi postupak suvog soljenja i salamurenja. Umesto toga, sve se radi mašinski s takozvanim injektorima tako što se iglama ubacuju slani rastvori u meso.

Kako je objasnio dr Milan Baltić, profesor Veterinarskog fakulteta u penziji, neki proizvođači u ove rastvore ubacuju i sredstva za vezivanje vode (poput karagenana ili soje) i onda se dešava da takav proizvod posle termičke obrade nema kala (gubitka na težini), nego čak i prinos. Kod ovakvih vrsta prerađevina kupci primećuju da su prilikom sečenja vlažni i da iz njih curi voda. Prema Pravilniku na nutritivnoj deklaraciji više nije moguće navoditi natrijum, umesto toga, obavezno se na deklaraciji proizvoda navodi sadržaj soli.

Novi propisi rasvetliće i jednu od najčešćih zabluda s kojom su se suočavali kupci verujući, recimo, da kupuju prerađevinu od svinjskog mesa kojoj su dodati proteini dobijeni od neke druge životinje.

U slučaju da se u proizvodnji proizvoda i poluproizvoda od mesa ili ribe, koriste proteini, kao što su albumin, kolagen ili kazein različitog životinjskog porekla, onda u naziv proizvoda na deklaraciji treba uključiti ove proteine zajedno s imenom životinjskih vrsta iz kojih su dobijeni – kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Kako objašnjavaju, u slučaju hrane u kojoj je neka komponenta ili sastojak, za koju krajnji potrošač očekuje da se uobičajeno koristi ili da je prirodno prisutna u toj hrani, zamenjena drugim sastojkom, na deklaraciji to mora biti navedeno u neposrednoj blizini naziva proizvoda i slovima veličine koja je propisana Pravilnikom.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i NALED-ov Savez za hranu i poljoprivredu predstavili su nedavno Vodič za deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane koji obezbeđuje preciznije označavanje sastava i kvaliteta namirnica.

Najveći deo Pravilnika odnosi se na energetske vrednosti i količine masti, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli, u njemu je navedeno da svi sastojci proizvoda moraju biti navedeni, a ako su deo namirnica složeni (majonez, hleb, biskvit) tada i njihovi delovi moraju biti posebno označeni.

Svesni činjenice da ove novine definisane Pravilnikom imaju za posledicu menjanja postojećih deklaracija za većinu proizvoda, dat je prelazan period kako bi subjekti u poslovanju hranom mogli da planiraju svoje proizvodne procese u pogledu usaglašavanja deklaracija na proizvodima s odredbama novog pravilnika – kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Kako ističu, hrana koja je proizvedena, upakovana u ambalažu i deklarisana pre 15. juna ove godine i koja se nalazi u magacinima može da se prodaje do isteka roka trajanja, a najkasnije do 31. decembra 2018. godine.

Izvor: Vebsajt Politika, I. Albunović, J. Antelj, 17.06.2018.
Naslov: Redakcija