POGLAVLJA 23 I 24: Evropska komisija navodi da Srbija treba da poveća napore u oblasti reforme pravosuđa i borbi protiv korupcije. Kasni se sa usvajanjem novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, izmenama Ustava RS. Najbolji rezultat ostvaren je u ispunjavanju Akcionog plana u delu koji se tiče promovisanja i ostvarivanja ljudskih prava, mada se i u toj oblasti kasni sa donošenjem zakona u oblasti zaštite podataka, rodne ravnopravnosti, besplatne pravne pomoći i zaštite manjina
Na napredak u pregovorima o poglavljima 23 i 24 Srbiju obavezuju ambiciozni rokovi, a na osnovu već usvojenih akcionih planova i strategija tokom 2016. godine, navedeno je u non pejperu Evropske komisije, objavljenom na sajtu vladine Kancelarije za evropske integracije.
Evropska komisija napravila je presek stanja onoga što je do sada urađeno, godinu dana nakon što je naša zemlja usvojila Akcione planove za ova dva poglavlja.
Srbija je u tom periodu usvojila, odnosno pripremila, niz strategija i akcionih planova, kao i procedura i operativnih smernica i izvršila brojne procene nakon kojih su date preporuke.
U mnogim slučajevima sprovođenje je u ranoj, odnosno vrlo ranoj fazi, navodi se u ovom izveštaju.
"Kako Srbija bude napredovala, pažnja će se postepeno premeštati na delotvornost reforme procesa zakonodavstva u praksi, kao i na kapacitet institucija zaduženih za sprovođenje vladavine prava, kao i uslovima u kojima one postupaju", ističe se u izveštaju.
U predstojećem periodu, naglašava se da Srbija posebno treba da poveća napore u oblasti reforme pravosuđa.
U borbi protiv korupcije, dodaje se, treba dodatno poboljšati institucionalnu saradnju i vlasništvo nad procesom, uz podršku jake političke volje, kako bi se postigla opipljive rezultate.
Navodi se da članovi Saveta za borbu protiv korupcije nisu sistematski konsultovani o nacrtima zakona koji bi po proceni Saveta mogli potencijalno da utiču na korupciju u Srbiji.
Sa novim Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije se kasni, a u njemu bi, preporučuje se, trebalo sagledati prethodno identifikovane nedostatke, posebno u pogledu direktnog pristupa Agencije informacijama.
Kad je reč o pravosuđu, prema izveštaju EK, kasni se sa izmenama Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) koje su neophodne kako bi se promenio način izbora sudija i tužilaca i obezbedila njihova nezavisnost.
Srbija je, prema Akcionom planu, trebalo već da ima predlog izmena najvišeg pravnog akta na koji je Venecijanska komisija dala mišljenje i koji je prošao javnu raspravu.
Najbolji rezultat ostvaren je u ispunjavanju Akcionog plana u delu koji se tiče promovisanja i ostvarivanja ljudskih prava - 67 odsto, mada se i u toj oblasti, prema EK, kasni sa donošenjem nekih od ključnih zakona.
Reč je o zakonima u oblasti zaštite podataka, rodne ravnopravnosti, besplatne pravne pomoći i zaštite manjina.
Evropska komisija podseća da još nisu odštampani svi planirani udžbenici na jezicima nacionalnih manjina.
Srbija je u decembru prošle godine sa Hrvatskom potpisala sporazum kojim se rešava pitanje udžbenika na hrvatskom jeziku.
"Do februara 2017. godine, od planiranih 100 naslova, štampano je 24, dok su 33 u procedure davanja saglasnosti i biće odmah nakon toga pušteni u postupak štampanja", kaže se u izveštaju.
Kada je reč o slobodi izražavanja i medija, konstatuje se da se Srbija i dalje suočava sa velikim izazovima u stvaranju okruženja koje bi pogodovalo pluralističkoj medijskoj slici.
Dodatno treba unaprediti inkluzivnost, transparentnost i kvalitet izrade zakona kao i delotvoran nadzor izvršne vlasti, dok usvajanje zakona po hitnoj proceduri u Narodnoj skupštini treba ograničiti, navodi se u izveštaju.
Srbiji se sugeriše da treba da omogući da se konsultacije sa civilnom društvom odvijaju na sistematski i sadržajan način, a potencijalne koristi od stručnog znanja civilnog društva u potpunosti priznaju i iskoriste.
Izvor: Vebsajt RTS, 18.06.2017.Naslov: Redakcija