Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

EVROPSKI POKRET U SRBIJI: Srbija da usvoji zakone o finansiranju Vojvodine i o nadležnostima


Evropski pokret u Srbiji (EP) od nove Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine očekuje rad na donošenju seta zakona o Vojvodini, izjavio je generalni sekretar kancelarije EP u Novom Sadu, Aleksandar Simurdić.

Simurdić je rekao da se nada da će posle osam godina uzaludnog čekanja i nadanja biti donet Zakon o finansiranju Vojvodine, a da bi on bio usvojen, preduslov je donošenje Zakona o nadležnostima.

"U trenutku kada dobijamo istu vladajuću većinu na republičkom i pokrajinskom nivou, velika su očekivanja da ćemo pomenute zakone, kao nužan prvi korak, konačno i ugledati", naveo je on.

Simurdić je dodao da, međutim, treba biti oprezan i ne zaboraviti da smo u periodu od 2008. do 2012. godine bili u istoj stiuaciji, a da su pomenuta pitanja tada predstavljala tačku razmimoilaženja, a ne tačku okupljanja.

"Iskreno, želim da verujem da će postojati spremnost za dijalog i dogovor na relaciji Novi Sad - Beograd. Ukoliko Pokrajinska Vlada želi da bude deo političkog života, a ne samo slovo na papiru, važno je da se u startu definiše šta radi i čime raspolaže", ocenio je generalni sekretar kancelarije EP u Novom Sadu.

On je podsetio da Vojvodina skoro deceniju čeka na zakone o nadležnostima, finansiranju i svojih sedam odsto republičkog budžeta, kako to Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) i propisuje.

"Iz današnje perspektive rekli bismo da je komplikovano, a zapravo je jednostavno i po mom sudu svodi se na pitanje - mogu li naša država i društvo da dostignu onaj stepen demokratskog razvoja svojih institucija i svesti građana kakav je u modernim evropskim državama?", istakao je Simurdić.

To, kako je rekao, između ostalog, podrazumeva poštovanje pravnih akata koje je Srbija usvojila i sa čijom sadržinom se saglasila.

"Već od 2006. godine i usvajanja aktuelnog Ustava, u stručnim krugovima, svesni nedostataka koje sadrži i propusta koji su u njegovom donošenju načinjeni, vodi se rasprava o neophodnosti promene najvišeg pravnog akta. Sada, kada je jasno da sa postojećim Ustavom nije moguce napraviti značajnije pomake u procesu evropskih integracija, rasprava se intenzivirala", objasnio je Simurdić.

On je dodao i da je paradoks da, paralelno sa tim procesom koji nije daleko odmakao, danas razgovaramo o nepostojanju volje za poštovanjem odredbi koje je država unela u aktuelni Ustav iz 2006. godine.

Izvor: Vebsajt RTV, Maja Živanović, 16.06.2016.
Naslov: Redakcija