Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O KONVERZIJI STAMBENIH KREDITA INDEKSIRANIH U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA: Zakon se odnosi i na žirante i na kredite kod kojih je u toku postupak prinudnog izvršenja ili vansudskog namirenja


Zakonski rok od 30 dana tokom kojih banke klijentima zaduženim za stambeni kredit indeksiran u švajcarcu treba da dostave predlog konverzije kredita u evro počeo je da teče 7. maja 2019. godine, a gospodina M. N. zanima da li se ponuda banaka odnosi i na njegov "slučaj". On je bio žirant, odnosno solidarni dužnik za stambeni kredit u švajcarskoj valuti, i sada ga kontaktiraju i banka i izvršitelji.

Ako mu je za utehu, Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ("Sl. glasnik RS", br. 31/2019 - dalje: Zakon) odnosi se i na nevolju koja ga je zadesila i on će imati pravo na otpis glavnice kredita od 38 odsto i novu kamatnu stopu. Kako je bio jemac za kredit koji nije vraćen, on praktično dolazi na mesto prvobitnog dužnika od koga banka nije uspela da naplati dug.

Zakon jasno kaže da će se odredbe primeniti i na stambene kredite kod kojih je do dana stupanja na snagu ovog Zakona pokrenut, ili je u toku postupak prinudnog izvršenja ili vansudskog namirenja.

Priča M.N. kao da je pouka koliko dobra volja da se pomogne kumu u nevolji, što bi neko protumačio kao naivnost, može da se za dobročinitelja izrodi u finansijsku noćnu moru, koja preti da "potopi" njegovu porodicu.

Pre 12 godina, 2007, M. N. je bio solidarni jemac kumu za podizanje kredita za kupovinu stana u unutrašnjosti. Kum se kod banke zadužio 45.100 švajcaraca, što je bilo oko 28.000 evra. Navodno je sve do prošle godine izmirivao obaveze banci, ili se to tako njemu čini, a onda više nije. Noćna mora za M. N. počinje 25. marta ove godine, kad je na vratima stana našao pismo izvršitelja kojim ga poziva da se u roku od osam dana dogovore o načinu izvršenja duga koji iznosi 3,77 miliona dinara, plus kamata, plus troškovi izvršitelja. Dodatno, izvršitelj je već od njegove firme tražio informaciju o primanjima i zaduženjima, drugačije rečeno kreditima, da bi, kako mu je predočeno, počeli da mu skidaju dve trećine plate. Na njegov predlog izvršenje je obustavljeno.

Sud je u martu za samo nekoliko dana doneo rešenje po kojim ja postajem izvršni dužnik, uprkos tome što banka i dalje ima hipoteku na taj stan – priča M.N., koji očigledno ne može da se načudi tolikoj brzini sudova i činjenici da po novim propisima poverilac ima sva prava, a dužnik samo ono da vrati dug sa svim kamatama i troškovima. – Njih uopšte ne zanima koliko ja imam izdržavanih lica i što me banka uopšte ranije nije obaveštavala da moj kum ne izmiruje obaveze.

Ukoliko u međuvremenu kum ne nađe način da banci plati dug, za M.N., koji je sudskom odlukom postao dužnik banke, novi Zakon donosi olakšavajuću okolnost da će mu osnovni dug biti manji za 38 odsto, kako to ovaj Zakon predviđa.

U ovoj kumovskoj dužničkoj priči ima još mnogo detalja koji za pravnu stranu priče nisu bitni, počev od toga da se M.N. čudi kako on nije znao da kum ne izmiruje obaveze, a morao bi znati, jer je kum prijavljen na njegovoj adresi u Beogradu, pa bi bilo logično da banka opomene šalje na tu adresu. Ispostavilo se da je banka opomene slala na adresu stana pod hipotekom u unutrašnjosti koji je kum kupio.

Podsećanja radi, Zakon kojim se rešava problem zaduženih u švajcarcima stupio je na snagu i banke u roku od 30 dana dužnicima treba da dostave predlog konverzije kredita iz franka u evro, uz otpis glavnice od 38 odsto i novu kamatnu stopu, važeću na dan 31. marta ove godine. Onog trenutka kada dobije preporučeno pismo iz banke, dužniku počinje da teče rok od 30 dana da na tu ponudu odgovori da li je za konverziju ili ne. Banke su dužne da novi obračun klijentima pošalju preporučenom poštom, na adresu navedenu u ugovoru kredita. Ovim propisom predviđeno je da se ne plaćaju ni troškovi notara, ni katastra.

Leks specijalisom je predviđeno da na otpisani deo glavnice zaduženi u švajcarcima neće platiti porez, jer ovakav otpis neće biti tretiran kao prihod. S obzirom na to da se Zakon odnosi samo na dužnike u otplati kredita vezanih za franak, građani koji su već konvertovali svoj dug u evro po nekom od ranijih modela nisu obuhvaćeni ovim propisom.

Izvor: Vebsajt Politika, Jovana Rabrenović, 15.05.2019.
Naslov: Redakcija