ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: PROTIV OPšTINA KOJE SU U OBAVEZI DA OBJAVLJUJU INFORMATORE O RADU, A TO NE čINE NA ZAKONOM PREDVIđENI NAčIN, DO SADA NIJE PODNETA NIJEDNA PREKRšAJNA PRIJAVA
Do sada nije podneta nijedna prekršajna prijava protiv opština koje su u obavezi da objavljuju Informatore o radu, a to ne čine na pravi način, izjavila je zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Stanojla Mandić.
Od 11.000 organa javne vlasti, svega oko 3.000 njih ima obavezu u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) da objavi taj dokument, rekla je Mandić na skupu o borbi protiv korupcije i pojasnila da Poverenik nema nadzornu ulogu i ne može da preduzima mere u smislu odgovornosti organa.
Komentarišući analizu Beogradske otvorene škole koja je pokazala da većina opština i gradova u Srbiji, osim Novog Beograda i Jagodine ne održava svoje Informatore u celosti, ona je navela da takvo stanje sigurno ne odgovara potrebama građana, a kao jedan od glavnih problema je navela nedostatak nadzora.
"Nijedan zahtev sudiji za prekršaje nije podnet, a to jeste prekršaj", rekla je ona i dodala da su u pojedinim slučajevima upravni inspektori samo konstatovali da Informator postoji, pa nisu kažnjavali opštine uprkos tome što u Informatoru nedostaje tri četvrtine informacija.
Prema njenim rečima, bilo je situacija i da su neke opštine taj dokument objavljivale nakon što im je Poverenik skrenuo pažnju, što pokazuje da mnogi ne prepoznaju značaj.
Vrhovni državni revizor Duško Pejović kaže da je tamo gde nema transparentnosti pogodnije tlo za sve nezakonite i koruptivne radnje.
"Prošle godine smo u 34 od 171 lokalne jedinice utvrdili da je blizu dve milijarde dinara potrošeno za javne nabvke, a da se uopšte nije prmenjivao Zakon o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015)", rekao je Pejović.
Kao jednu od nepravilnosti sa kojima se susreću revizori je naveo to što se uz budžet ne donose odgovarajući programi za aktivnosti koje opština treba da izvrši.
"Po zakonu svaka opština je dužna da kod odobravanja sredstava za subvencije donese poseban program u kome će se dokazivati za koje namene su ta sredstva potrebna", rekao je on.
Takođe, na sajtu opština bi trebalo da se nađu i stope izvornih prihoda, način, kao i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada "da se ne bismo čudili kad nam dođe rešenje o porezu na imovinu", a prethodno nismo znali da se stopa povećala.
Kako je istakao predstavnik Delegacije EU, Nikolas Bizel, Srbija se rangirala kao 47. od stotinu zemalja po transparentnosti trošenja sredstava.
On je dodao da će EU nastaviti da pomaže civilno društvo u Srbiji koje može da doprinese poboljšanju u toj oblasti, napomenvuši da je za program podrške u 2016. i 2017. godini izdvojeno 6,5 miliona evra.
Izvor: Vebsajt Tanjug, 18.05.2016.Naslov: Redakcija