OD 1991. SVAKI DRUGI ZAKON USVOJEN PO HITNOM POSTUPKU: Donošenje zakona po hitnoj proceduri ograničava mogućnost za skupštinsku raspravu i umanjuje demokratski potencijal parlamenta

Skupština Srbije je od 1991. godine do danas svaki drugi zakon usvajala po hitnom postupku, a samo u 2014. godini po hitnoj proceduri doneto je 72 odsto ukupnog broja usvojenih akata, rečeno je na konferenciji "Ka boljim zakonima - Unapređenje zakonodavne procedure kroz bolje formulisanje procedure za hitan postupak".

Učesnici konferencije bili su narodni poslanici, zaposleni u Službi Narodne skupštine i predstavnici organizacija civilnog društva.

Cilj istraživanja bio je da se sagleda procedura donošenja zakona po hitnom postupku i razumeju faktori koji utiču da se pribegava ovoj proceduri, kao i da se daju predlozi za unapređenje same procedure.

Predstavnica Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Vukosava Crnjanski, istakla je da je Narodna skupština najviše zakonodavno telo i da je na narodnim poslanicima odgovornost da utiču da se donose kvalitetni zakoni. Usvajanja zakona po hitnoj proceduri umanjuje demokratski potencijal parlamenta, a tako doneti zakoni se usvajaju sa različitim nedostacima pa se dešava da se često predlažu njihove izmene. Ovaj nedostatak se, kako je navela, pominje i u poslednjih nekoliko izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije.

Ksenija Rakić iz SeConS-a navela je da se korišćenjem procedure hitnog postupka narušava kvalitet donetih zakona, kao i da postoje slučajevi zloupotrebe ove procedure i davanja nejasnih obrazloženja predlagača zakona zbog čega je potrebno da se predloženi zakon razmatra po hitnom postupku.

Navodeći da je u poslednjih godinu dana svaki osmi zakon menjan po hitnoj proceduri, Rakić kaže da su se od 2011. do 2014. godine najviše po hitnom postupku usvajale izmene zakona, zatim potvrđivanje sporazuma, a da je u tom periodu po hitnoj proceduri usvojeno 19 odsto novih zakona od ukupnog broja usvojenih akata.

Zakon upućen po hitnoj proceduri prosečno je bio 27 dana u skupštinskoj proceduri pre stavljanja na dnevni red parlamenta, a kao najčešći razlog predlagača zakona za hitan postupak navodi se kontrola javnih finansija.

Među predlozima za unapređenje ove procedure, navodi se neophodnost konkretizacije obrazloženja i uspostavljanje mehanizama njihove provere. Procedura hitnog postupka bila bi unapređena i kada bi Vlada dostavila Narodnoj skupštini godišnji plan rada i kada bi se unapredio dijalog unutar Narodne skupštine, preporuke su na osnovu rezultata do kojih se došlo istraživanjem.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 19.05.2015.