ZAKON O TURIZMU: Potrebna veća kontrola stranih vodiča u našoj zemlji

Turistička inspekcija kontroliše domaće i strane turističke vodiče na najznačajnijim mestima, ali su joj ovlašćenja ograničena kada je reč o kontroli stranih vodiča, zbog čega su potrebne izmene zakona i nadležnosti da bi se zaštitili domaći vodiči, ali i srpska kultura i tradicija, kažu turistički predstavnici.

Domaći turistički vodiči ističu da je potrebno da se ugledamo na druge zemlje koje imaju uređeniji sistem kontrole, poput Grčke i Turske, i upozoravaju da stranci na drugačiji način prenose našu kulturu i tradiciji i uzimaju posao lokalnim vodičima.

Pomoćnica ministra za turizam Dunja Đenić rekla je da turistička inspekcija obavlja kontrolu pružanja turističkih usluga, bilo da je reč da tu uslugu pružaju naši ili strani vodiči, kao i da to obavlja u okviru svojih redovnih kontrola ili po prijavi građana.

"Kada govorimo generalno o obavezama i onih koji angažuju turističke vodiče, a to su strane agencije, njihova obaveza je da angažuju lokalne turističke vodiče, odnosno vodiče koji su postupili u skladu sa Zakonom o turizmu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2019 - dalje: Zakon) i pravilima odnosno da su položili turistički ispit za vodiče kako bi pružali usluge na teritoriji naše zemlje", rekla je ona.

Dodaje da se na osnovu položenog ispita izdaje licenca i da je vodič u obavezi da je sa sobom nosi.

"U slučaju da inspekcija utvrdi na licu mesta da određeno lice pruža usluge mimo zakon i odredba, onda se postupa po Zakonu, odnosno izriču se propisane mere, bilo da se radi o stranim licima ili domaćim, a u slučaju da ih nema na evidenciji koju vodi Ministarstvo turizma o licenciranim vodičima, izriče se Zakonom propisana mera, pokreće se i podnosi zahtev za pokretanje prekršaja sudiji za kaznu koja je u rasponu od 150.000 do 350.000 dinara", navela je ona.

Đenićeva objašnjava da kada se sprovodi ovaj postupak sa stranim licima to jest vodičima, onda je neophodno da u tom postupku asistenciju pruži Ministarstvo unutrašnjih poslova i da se sudski postupak sprovede po hitnom postupku.

"Nažalost, na najpoznatijim lokacijama kada govorimo o Beogradu, na Kalemegdanu, imamo takve slučajeve, ali ne u velikom broju. U prethodnoj godini bilo je 50 kontrola usluga turističkih vodiča i pratioca i u najvećem broju kontrolisali smo domaće državljane, vrlo retko strance i nismo imali problema sa stranim državljanima. Postupak kontrole i obaveza isti je i kada govorimo o domaćim i stranim vodičima", navela je ona.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije YUTA Aleksandar Seničić je rekao da se često dešava da strani vodiči prate strane turiste koje organizatori iz inostranstva dovode u obilazak naše zemlje, posebno gradova, a pre svega Beograda.

"To je suprotno odredbama našeg Zakona, po kome je svaka organizovana strana grupa koja dođe u Srbiju obavezna da ima i lokalnog vodiča uz sebe, kako nekoga ko će uslovno rečeno biti kontrolor njihovog rada i boravka na određenoj destinaciji, da bismo znali na koji način oni predstavljaju našu kulturu, istoriju i slično”, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, naši turistički inspektori se trude da kontrolišu mesta na kojima borave stranci, ali Srbija nažalost nema dovoljno turističkih inspektora da bi kontrolisala sve destinacije, a i ovlašćenja koja imaju nisu dovoljna da mogu uvek adekvatno da odgovore.

Tako nemaju ni ovlašćenje da mogu da traže dokumenta od stranih državljana.

"Moramo se više pozabaviti ovim problemom, kako bismo zaštitili domaće turističke vodiče kojima stranci, postupajući suprotno našim zakonskim propisima, uzimaju posao, a sa druge strane da zaštitimo opšti interes, odnosno kontrolišemo šta strani vodiči govore turistima iz sveta kada im predstavljaju Srbiju”, ističe Seničić.

Navodi da bi u tome mogli da se ugledamo na neke druge turistički orjentisane zemlje, poput Italije i Grčke, koje imaju tzv. turističku policiju ovlašćenu da reaguje u tim situacijama.

On dodaje da ona može i da privede i legitimiše strane turiste organizovane u grupe, da im naplati kaznu, pa i zabrani ulazak u zemlju onima koji se ogluše o zakon.

"Nema igranja sa zakonima u ozbiljnim zemljama. Dešavalo se da su kolege u Italiji pokušavale da odrade neka razgledanja bez lokalnih vodiča i platili su velike kazne”, rekao je Seničić.

Dodaje da je ovo jedan od primera koji bi nam mogao poslužiti kako da i mi rešimo svoj problem sa stranim vodičima.

Predsednica upravnog odbora Udruženja turističkih vodiča Beograd Bojana Banković kaže da ako neko želi da postane turistički vodič mora da položi stručni ispit koji organizuje Ministarstvo turizma, što sve traje nekoliko meseci, i da je to samo početak bavljenja ovom profesijom.

"Nakon toga počinju putovanja sa ciljem da se upoznate sa terenom, razgovarate sa kolegama tražite pomoć, svi mi jedni drugima šaljemo knjige, gde su dobri restorani, gde je dobro mesto za parkiranje, besplatno, kakav je hotel ili prilaz hotelu... Posao je vrlo obiman i kompleksan", dodala je ona.

Ona objašnjava da postoje pravila za rad turističkih vodiča u inostranstvu i da su vrlo rigorozna kada su u pitanju naši državljani.

"U inostranstvu posebno na teritoriji EU vi morate da imate lokalnog vodiča, njihova evropska licenca važi za sve zemlje, ali za svaki grad morate da imate lokalnog vodiča i svaka država štiti svoje lokalne vodiče, jer vrlo dobro zna da to nije samo iz ekonomskih razloga, već kulturnih i istorijskih razloga, jer jedan licencirani vodič će da zna na koji način će da predstavi svoju zemlju, a stranac to može da uradi na način koji nije dobra za vašu državu", objašnjava ona.

Dodaje da se vodiči u inostranstvu kontrolišu na ulazima i u na velikim značajnim turističkim mestima i da tamo postoji turistička i inspekcija rada.

 "Ukoliko se prekrši zakon, kazne su od 500 evra do 1.500 sa zabranom ulaska u neku zemlju, posebno se ističu Grci i Turci koji štite svoje lokalne vodiče, tako da praktično ne možete da uđete i obavljate delatnost bez lokalnih vodiča", dodala je ona.

Bankovićeva ističe da stranci ukoliko ne uzmu lokalnog vodiča rizikuju da plate kaznu, međutim, naša turistička inspekcija, uglavnom kontroliše naše vodiče.

 "To izgleda tako da morate da imate sa sobom svoju licencu koju ste dobili kada ste položili ispit i do nedavno je bilo obaveza da potpišete zapisnik, što je naravno uticalo na rad sa grupom, jer prođe dosta vremena, zbog toga je nedavno turistička inspekcija uvela da vodiči mogu da to potpišu u ministarstvu", rekla je ona.

Bankovićeva objašnjava da ukoliko se zakoni krše, država gubi značajna sredstva.

Na pitanje kako može da se reši problem vodiča koji ne plaćaju porez, rade na crno ili bez licence, ona kaže da to država mora da reši i da sve inspekcije moraju da rade svoj posao kao i u drugim zemljama.

"Mnoge agencije šalju radnike iz agencija, pogotovo tokom letnje sezone kada se obavljaju poslovi transfera grupa preko granica do određene destinacije. Svojevremeno postojao je spisak svih licenciranih vodiča na svakom graničnom prelazu i ako se desi da na graničnom prelazu nema vodič licencu, oni po broju licence u sistemu mogu da vide da li je vodič na spisku ministarstva ili ne, a pomoću pasoša da utvrde identitet", objašnjava ona.

Kako navodi, dešavalo se ranije da čak autobus vrate sa granice ukoliko vodič nema licencu.

Ona je rekla da je epidemija koronavirusa pogodila najviše turistički i ugostiteljski sektor i da prema podacima Svetske organizacije turističkih vodiča, više od 50 odsto vodiča iz svih država je napustilo profesiju i bave se nekim drugim poslovima.

 "Druge države su davale pomoć, od šest meseci koliki je bio minimum do dve godine i bez obzira na pomoć mnogi su napustili profesiju".

Ona dodaje da su mnogi vodiči i u Srbiji promenili posao i da se smanjio njihov broj, ali i broj agencija i da ih tek sada stižu posledice pandemije, iako sada ima posla. Udruženje u Beogradu ima 145 vodiča, dok ih je pre korone bilo 190.

Predsednik Udruženja turističkih vodiča Niš Nenad Rokvić je rekao da su više puta vodiči naglašavali da je njihov status neprepoznat na način na koji treba da bude i da svi organi vlasti mora da se uključe kako bi se zaštitila ova profesija.

"Vi ovde u Nišu nemate nikakav uvid koliko je turističkih vodiča u toku dana, meseca, godine bio u gradu bez lokalnog vodiča, niti imate tačan broj, niti ste ikada mogli da kažete da je nekome napisana kazna za obavljanje tog posla, a došao je iz druge zemlje, nije iz Srbije", istakao je Rokvić.

On je rekao da je turističkih inspektora za Nišavski okrug jako malo i da do sada nisu imali situaciju da su kontrolisali na terenu.

Najviše turista u Nišu dolazi iz Bugarske, dodaje Rokvić, zatim Makedonije, Bosne i Hercegovine, Grčke i iz Turske.

Kao i Bankovićeva, Rokvić je rekao su kontrole u inostranstvu na najfrekventnijim mestima gde je najveći broj turista okuplja.

"Vi morate da imate tu vrstu kontrole kako biste zaštitili vaše lokalne vodiče, odnosno da vaši vodiči mogu da dobiju posao i da rade i predstavljaju zemlju na pravi način", objašnjava Rokvić.

I on je istakao da je broj vodiča smanjen i da je ukupan broj članova u Nišu 64, ali da je aktivnih nešto više od 30.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, 17.04.2023.
Naslov: Redakcija