ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: U slučaju neplaćanja troškova održavanja zgrade, stambena zajednica i upravnik zgrade mogu da pokrenu postupak pred sudom. Kada sud donese rešenje da je nesavesni stanar dužan da plati iznos koji je dogovoren i utvrđen, sledeća instanca je sudski izvršitelj, koji će od stanara koji duguje naplatiti potraživanje komšija
Stanari u zajedničkom stanovanju, zgradama, rado razgovaraju o tome šta bi trebalo uraditi da im zgrada bude dobro održavana, a život u njoj udobniji.
Ipak, neretko se pojave i problemi, i to posebno kada je potrebno platiti neku intervenciju u zgradi. Bilo da se radi o popravci krova ili lifta, krečenju hodnika ili nečem drugom, pojedini stanari jednostavno neće da učestvuju i kao i ostali plate svoj deo. Uz to, u zgradama često žive i podstanari koji nisu zainteresovani za zajedničke troškove. Predsednici kućnih saveta pozivaju se na Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 - dalje: Zakon), ali je to često uzalud.
Sada ipak izgleda da nije nemoguća misija naterati nesavesne stanare da učestvuju u plaćanju zajedničkih troškova. Kako je nedavno istraživao sajt "Kamatica", pre svega je potrebno da se od onog ko je obavljao popravku u zgradi uzme račun i faktura.
Prema Zakonu sami stanari na zajedničkom sastanku odlučuju o tome koliko će novca izdvojiti za tekuće, odnosno investiciono održavanje zgrade.
Dogovorenu sumu dužni su da plaćaju svi stanari. Koliko će biti minimalna suma za ovu namenu mogu da odrede i lokalne samouprave, a stanari mogu da odluče da li je taj iznos dovoljan ili se odlučuju da naknada bude viša.
Za veće popravke, kao što je, recimo, zamena krova ili remont lifta iznosi koje treba izdvojiti često su previsoke čak i za one koji nemaju finansijskih teškoća. Rešenje bi tada moglo biti podizanje kredita.
Međutim, banke još uvek stanare ne vide kao baš poželjne klijente jer je slabo obezbeđenje kredita. Niko ne bi pristao da mu se na stan stavi hipoteka zbog održavanja zgrade. Tu je i moguće rešenje osiguranje kredita, pa je izvesno da se s pojavom upravnika bankama otvara novo tržište.
Problem s kojim se suočavaju predsednici kućnih saveta i upravitelji zgrada nastaju kada neko odbija da plaća određenu, odnosno dogovorenu sumu. Ukoliko ne pomognu razgovor i ubeđivanje, sledeći korak je sud. Naime, stambena zajednica i upravnik zgrade mogu da pokrenu postupak pred sudom. Kada sud donese rešenje da je nesavesni stanar dužan da plati iznos koji je dogovoren i utvrđen, sledeća instanca je sudski izvršitelj, koji će od stanara koji duguje naplatiti potraživanje komšija. Da bi moglo da se obrati sudu stanari moraju da za obavljene radove imaju fakturu i fiskalni račun, pošto se popravke koje su obavljene u sivoj zoni ne mogu da se naplate na ovaj način.
Dodatni problem je i to što stanari u zgradama često ne poznaju prvog komšiju. Podstanari se često menjaju, stanovi prodaju, po nije jednostavno doći do novog gazde. To je posao kojim će se ubuduće baviti upravnici zgrada. Treba reći i da većina stanara nije rada da zbog popravke lifta ili oluka tuži prvog komšiju. Ukoliko znaju da su pojedine porodice ili stanari u teškoj finansijskoj situaciji, komšije mogu da se dogovore da pomognu solidarno i između sebe podele trošak. Takođe, komšiji koji je u problemu zbog novca može da se ostavi rok da podigne kredit ili drugu pozajmicu i izmiri svoje obaveze. Mnogi stanari će, ipak, na ove opcije odmahnuti rukom jer, skoro po pravilu, komšija koji neće da plati nije najsiromašniji već najneodgovorniji.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 13.04.2018.Naslov: Redakcija