IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE: Bez napretka u slobodi izražavanja u Srbiji

Srbija nije ostvarila napredak u oblasti slobode izražavanja u proteklih godinu i po dana, dok politički i ekonomski uticaji stvaraju rasprostranjenu autocenzuru, ocenila je Evropska komisija u najnovijem izveštaju o napretku zemalja Zapadnog Balkana u evrointegracijama.

"Ne postoji napredak u proteklom periodu i taj nedostatak napredovanja je sve više razlog za zabrinutost", navedeno je u izveštaju, uz ocenu da "opšte okruženje i dalje nije pogodno za ostvarivanje prava na slobodno izražavanje".

U izveštaju se navodi da su pretnje, zastrašivanje i nasilje protiv novinara i dalje prisutni, kao i da zvaničnici ne osuđuju napade i govor mržnje, zbog čega je Evropska komisija pozvala vlasti da blagovremeno reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje novinarima.

Medijski zakoni se još ne primenjuju u potpunosti, navela je Evropska komisija i dodala da pravni okvir mora da obezbedi veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija.

"Sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa treba da bude sprovedeno u skladu sa zakonodavnim okvirom. To zahteva transparentne i pravedne procedure bez mešanja državne administracije, posebno na lokalnom nivou", navodi se u izveštaju objavljenom 17. aprila.

Evropska komisija je Srbiji preporučila da obezbedi okruženje u kojem je moguća nesmetana sloboda izražavanja i da policijske i sudske vlasti procesuiraju, a vladini zvaničnici javno osude pretnje, fizičke napade, podstrekivanje na nasilje i narušavanje privatnosti novinara i blogera.

"Postoje brojni kredibilni izveštaji o verbalnim i fizičkim napadima i napadima na imovinu novinara", navela je Evropska komisija, podsećajući da su ubistva tri novinara od 1999. do 2001. godine i dalje nerešena.

Srbija, takođe, treba da usvoji novu strategiju za razvoj sistema javnog informisanja "na transparentan i inkluzivan način".

"Nije bilo značajnijeg napretka u zakonodavnom okruženju u proteklom periodu. Usvajanje nove strategije za razvoj sistema javnog informisanja kroz inkluzivne konsultacije sa učesnicima i dalje traje", piše u izveštaju.

U preporukama se navodi i da treba ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da bi mu se omogućilo da čuva medijski pluralizam i da reaguje na promene koje narušavaju programske sadržaje i koncepte propisane u frekvencijskim licencama tako što će moći da propisuje novčane kazne.

Evropska komisija je ocenila da i dalje zabrinjavaju politički i ekonomski uticaji na medije zbog kojih postoji "rasprostranjena autocenzura".

 REM je propustio da ukaže na neuravnoteženo medijsko izveštavanje tokom kampanje za predsedničke izbore, ocenila je Evropska komisija, dodajući da se u medijima toleriše govor mržnje i diskriminatorna terminologija i da regulatorne vlasti i tužilaštvo retko reaguju na te slučajeve.

Dodaje se i da je 2017. godine zabeležen rast od sedam odsto u kršenju novinarskog kodeksa u štampanim medijima.

"Izjave visokih zvaničnika o istraživačkom radu novinara nisu doprineli stvaranju okruženja u kojem sloboda izražavanja može nesmetano da se praktikuje. Srpske vlasti treba da pruže aktivnu podršku nezavisnim telima, aktivistima za ljudska prava i nezavisnim novinarima i da pravovremeno reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje", navodi se u izveštaju.

Evropska komisija je ocenila da je finansiranje dva javna servisa nedovoljno i da ih sadašnji model finansiranja koji je kombinacija pretplate, državnih subvencija i komercijalnih prihoda, čini podložnim političkom uticaju.

"Javni servisi treba aktivnije da se uključe u otvaranje svojih programa za pluralizma stavova i promovisanje javnog dijaloga", navodi se u izveštaju i dodaje da treba unaprediti informisanje na manjinskim jezicima, posebno na Radio-televiziji Srbije.

Evropska komisija je pozvala vlasti i da spreče da se neformalni pritisak na uređivačku politiku vrši preko raspodele sredstava za oglašavanje, uključujući iz javnih kompanija, kao i preko projektnog sufinansiranja iz lokalnih budžeta.

"Novinari imaju malu sigurnost zaposlenja i uređivačko okruženje, koje favorizuje 'tabloidizaciju', nije pogodno za poboljšanje novinarskih standarda. Ukupno medijsko okruženje ohrabruje autocenzuru. Sigurnost zaposlenja novinara treba da bude povećana, a novinarska udruženja treba da pojačaju svoju ulogu u sindikatima i pitanjima koja se tiču zapošljavanja", navodi se u izveštaju Evropske komisije u delu o slobodi izražavanja.