PREDLOG ZAKONA O BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTOJ OPLODNJI: Surogat materinstvo nije dozvoljeno, ali je dopuštena mogućnost darivanja "viška" embriona iz vlastitog postupka biomedicinski potpomognute oplodnje. Odredbe ovog pravnog akta odnose se na bračne ili vanbračne supružnike, žene bez partnera i pojedince koji čuvaju svoje polne ćelije za buduću potpomognutu oplodnju. Predlog zakona utvrđuje pravila rada i državnih i privatnih klinika, takozvanih centara za BMPO, banaka darovanih reproduktivnih ćelija i embriona, Uprave za biomedicinu i inspekcijske službe. Utvrđena i zabrana utvrđivanja i osporavanja majčinstva i očinstva kod postupka BMPO s darovanim ćelijama

"Bela kuga" u Srbiji poprimila je neviđene razmere, a povod da se o ovoj temi raspravlja i u Narodnoj skupštini biće Predlog zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, koji će se pred poslanicima naći 21. aprila 2017. godine, u okviru Druge sednice Prvog redovnog zasedanja.

Lela Šurlan, doktor bioloških nauka i klinički embriolog Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, kaže da je razumljivo interesovanje javnosti za ovu temu.

Kako ističe, biomedicinski potpomognuta oplodnja (BMPO) mora da bude što dostupnija, ali ne može biti ključna u borbi za demografski oporavak. Vantelesna oplodnja je prema sadašnjim rešenjima besplatna samo za neplodne parove koji ispunjavaju niz uslova, i to u ograničenom broju pokušaja.

Dr Šurlan, koja je i član radne grupe Ministarstva zdravlja za izradu ovog zakona, kaže da je namera bila da se definiše nivo valjanosti i dostupnosti zdravstvene usluge očuvanja plodnosti i lečenja neplodnosti putem BMPO. Takođe, ovo je korak ka usklađivanju sa evropskim uredbama i preporukama za rad sa ljudskim ćelijama i tkivima.

Biomedicinski potpomognuta oplodnja je, objašnjava dr Šurlan, toliko društveno, naučno i pravno složena oblast, da je morala biti uređena posebnim zakonom.

Zato su paragrafima precizno definisani postupci dobijanja, obrade, ispitivanja i raspodele reproduktivnih ćelija, njihovog produženog čuvanja, pravila njihovog uvoza ili izvoza, mere nadzora i inspekcije u centrima koji se bave potpomognutom oplodnjom. U Srbiji trenutno postoji 18 centara za BMPO, kojima je dozvolu za rad izdala Uprava za biomedicinu.

– Postupci BMPO se oslanjaju na složenu tehnologiju, što zahteva posebnu opremljenost centara za BMPO, visoku obučenost i veštinu kliničara, embriologa i ostalog pratećeg osoblja, kao i neprekidan nadzor kako bi se stiglo do željenog roditeljstva – objašnjava dr Šurlan.

Odredbe ovog pravnog akta odnose se na bračne ili vanbračne supružnike, žene bez partnera i pojedince koji čuvaju svoje polne ćelije za buduću potpomognutu oplodnju. Zakon utvrđuje pravila rada i državnih i privatnih klinika, takozvanih centara za BMPO, banaka darovanih reproduktivnih ćelija i embriona, Uprave za biomedicinu i inspekcijske službe.

Po slovu Predloga zakona, surogat materinstvo nije dozvoljeno – u radnoj grupi je preovladalo mišljenje da ova vrsta pravno-ugovornog odnosa može doneti više problema nego koristi.

– Osnovni problem je visok stepen rizika od zloupotreba i stvaranja "tržišta materica". Mora se imati u vidu da je naša zemlja siromašna i da država generalno ima problem nadziranja primene zakona. Ipak, ne znači da se u domaćem zdravstvenom sistemu neće pojaviti trudnice koje su surogat majčinstvo ugovorile u nekoj drugoj zemlji i na takve situacije moramo imati pravni odgovor – upozorava dr Šurlan.

Novina je da zakon dopušta mogućnost darivanja vlastitih, "suvišnih" embriona. Predviđen je strogi biomedicinski i etičko-pravni okvir u kome se par koji želi da daruje embrione iz svog postupka vantelesne oplodnje prevodi u kategoriju davaoca embriona. Jedan par davaoca može embrione darovati isključivo jednom primaocu, u jednom ili u više ponovljenih postupaka. Zakon je utvrdio i zabranu utvrđivanja i osporavanja majčinstva i očinstva kod postupka BMPO s darovanim ćelijama.

– Pre nego što se paru koji ne može da dobije potomstvo prirodnim putem ponudi mogućnost biomedicinski potpomognute oplodnje, moraju mu se predočiti i druge opcije, kao što usvajanje deteta. Potpuna obaveštenost pacijenta je preduslov za sprovođenje BMPO. Zadatak struke i nauke je da zatim učini sve da do začeća dođe, odnosno da se o ćelijama brinu na najbolji mogući način, tako da se sačuva njihov biološki i razvojni potencijal – zaključuje dr Lela Šurlan.