Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU: PUNA PRIMENA ZAKONA POčINJE 30. APRILA 2016. GODINE, DOK SE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA INSPEKCIJSKI NADZOR NAD NEREGISTROVANIM SUBJEKTIMA VEć PRIMENJUJU. ZAKONOM JE PROPISANA KAZNA OD 50.000 DO 500.000 DINARA ZA FIZIčKO LICE, ODNOSNO OD 200.000 DO 2.000.000 DINARA ZA PRAVNO LICE KOJE NIJE REGISTROVALO SVOJU DELATNOST


Novosadska inspekcija rada je tokom prva tri meseca 2016. godine kaznila 28 neregistrovanih novosadskih privrednika, što je više od svih kazni izrečenih prema ovim ilegalcima 2015. godine.

Kako kaže načelnica inspekcije Ljiljana Stojšić, oko 30 odsto svih privrednih subjekata radi u ilegali, ali je i taj procenat umanjenje u odnosu na prethodne godine, kada nismo imali Zakon o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015 - dalje: Zakon). Prema ovom Zakonu, inspekcijama je dato ovlašćenje (i obaveza) da ulaze u neregistrovane objekte. Ranije su inspektori kontrolisali samo registrovane privrednike, a neregistrovani su bili praktično nedodirljivi i oslobođeni kontrola, što im je olakšavalo da ne prijavljuju radnike i ne plaćaju nikakve doprinose državi.

"Zakon je doprineo suzbijanju "crnog tržišta", jer je uveo obavezu svih inspekcijskih službi da se bave i ovim pitanjima i uzmu aktivno učešće u borbi protiv rada "na crno" i odredio efikasne mezanizme za ovu borbu. Inspektori otkrivenom neregistrovanom subjektu zabranjuju rad i nalažu da registruje delatnost kojom se bavio neregistrovano", kaže načelnica Stojšić. 

Inače, podaci inspekcije pokazuju da je među privatnicima najviše neregistrovanih frizerskih salona, autoservisa i perionica, kao i zanatskih radionica. Radeći delimično ili potpuno ilegalno, ovakvi privrednici ponižavaju svakog ko poštuje državu i izmiruje svoje obaveze, kaže vlasnik lanaca novosadskih frizerskih salonaMarko Trivunović. Kako navodi, poražavajuć je podatak da je inspekcija za tri meseca rada kaznila samo 28 ilegalaca, kad ih ima mnogo više i vidljivi su na svakom koraku. 

"Zakon se ne sprovodi kako treba iz prostog razloga što same inspekcije nemaju kapaciteta da ga sprovode. Kada bi imale kapacitet, mogle bi sve da dovedu u red za najviše tri meseca. Potpuno je neverovatno da su za tri meseca pronašli samo 28 ilegalnih objekata - pa ja bih mogao da im pronađem dvadesetak neregistrovanih objekata za sat vremena.Novi Sad ima oko 800 registrovanih salona, a oko 150 neregistrovanih. Čak 90 odsto krojačkih salona je neregistrovano. O automehaničarima, limarima i lakirerima ne mogu da pričam, jer su sakriveni po dvorištima i garažama", navodi Trivunović.

On smatra da je ponižavajuće i podsmevajuće za državu, sistem i za sve radnike da inspekcija nekog ilegalnog privrednika moli u formi naloga da se on registruje. "Kad je neko neregistrovan, treba ga odmah zatvoriti, jer taj čovek radi možda godinama "na crno"", kaže Trivunović.

Nasamareno se oseća i predsednik Unije poslodavaca Vojvodine, Stanko Krstin, koji dodaje da je Zakon sa teorijskog aspekta dobar, ali je problem njegova primena. 

"Ilegalno rade samo oni kojima je to dozvoljeno. Naravno, nikome to nije eksplicitno dozvoljeno, ali se Zakon ne primenjuje jednako prema svima i mi koji radimo legalno ispadnemo nasamareni. Imate delatnosti u kojima je lakše sakriti ilegalan posao, pa tako saloni niču po stanovima i u garažama. Ti ljudi koji rade ilegalno ne plaćaju poreze, a država će sebi namiriti porez, ali od koga? Od nas koji legalno radimo. To nije fer prema nama i to je nelojalna konkurencija", kaže Krstin i dodaje da se zalaže za dovođenje svega u red, naročito sada, kada postoje naznake da se situacija poboljšava.

On, za razliku od Trivunovića, smatra da momentalno zatvaranje neregistrovanih objekata nije dobro, te da je dati šansu tim ljudima da se registruju validno sredstvo prinude. 

"Ova forma opomene je neka savetodavna funkcija inspekcije i put prvi put se prolazi bez kazne, ali postoji rok za registrovanje. Mislim da je to dobar način funkcionisanja Zakona", navodi Krstin.

Trivunović i Krstin se slažu da inspektora nema ni približno dovoljno za sve ilegalce u državi. 

"Siguran sam da inspekcije nemaju dovoljno kapaciteta - reći će vam da imaju sedam inspektora na celu Srbiju. Kada pogledate zemlje u kojima su primene zakona uspešne, videćete da tamo vlada čvrsta volja i disciplina. Gotovo da nema prodaje "na crno", uvek ima izuzetaka, ali su baš izuzeci. Prihod države od poreza je toliki da države mogu dovoljan broj inspektora da angažuju i daju im ovlašćenja, a tako bi bilo i kod nas da smo Nemačka", zaključuje Krstin. 

Inače, za neregistrovane privrednike Zakonom je propisana kazna od 50.000 do 500.000 dinara za fizičko lice, odnosno od 200.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice koje nije registrovalo svoju delatnost. Na inicijativu inspektora, koji podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, sud za prekršaje odmerava i izriče novčanu kaznu.

Izvor: Vebsajt 021.rs, Gorica Nikolin, 18.04.2016.
Naslov: Redakcija