PORODIČNI ZAKON: Posebna imovina supružnika je imovina koja je stečena pre braka, imovina koja je dobijena na poklon ili nasleđem i, samim tim, imovina ili prihodi koji su ostvareni od posebne imovine, pod uslovom da u njih nije uložen rad drugog supružnika

Razvod je često komplikovan proces, ali jedan Njujorčanin otišao je korak dalje kada je tražio da mu supruga vrati bubreg koji joj je donirao 2001. godine. Organ - ili milion i po dolara kompenzacije.

Brak je već, kako tvrdi muž, bio u krizi nakon dve neuspele transplantacije, zbog čega je on odlučio da tadašnjoj supruzi donira svoj organ ne bi li spasao i njen život i njihovu zajednicu, piše Gardijan.

Kada je prvi cilj ostvaren, a drugi pao u vodu, on je podneo ovu tužbu bez presedana.

Očekivano, sud je nije usvojio - istakavši da se u Sjedinjenim Državama organi živog donora smatraju poklonom, a da bi tražiti novčanu kompenzaciju značilo da se i sam donor (u ovom slučaju bivši muž) izlaže krivičnom gonjenju.

Dok je ova priča retkost, širom sveta se mnogo češće prenose priče o ljudima čiji su razvod zakomplikovale - igre na sreću. Nekadašnji ljubavnici trudili su se iz petnih žila da sakriju i od bivše(g) i od suda da su bili “srećne ruke” ili da dokažu (ako je druga strana ostvarila dobitak) kako oni na njega takođe imaju pravo.

Dobitak na lutriji može da zakomplikuje, ali i inicira razvod. Jedna švedska studija pokazuje da se šansa da će žena pokrenuti brakorazvodnu parnicu poveća za 50 odsto ukoliko ona “pogodi srećne brojeve”. Kod muškaraca je situacija obrnuta. I “skromnih” milion kruna (oko 88.000 evra) povećaće šansu da muškarac stupi u brak u narednih pet godina za 30 odsto, dok će smanjiti šansu za raskid trenutne zajednice za 40 odsto, prenosi Gardijan.

Kakva je procedura u Srbiji?

Kako stvari stoje u Srbiji, ako bi neko od supružnika tokom braka ostvario dobitak na lutriji, taj dobitak bi se i delio.

“Izuzetak bi bio napravljen ako se utvrdi da je dobitna srećka kupljena od novca iz posebne imovine supružnika”, objašnjava advokat Olga Joksimović.

Posebna imovina supružnika je imovina koja je stečena pre braka, imovina koja je dobijena na poklon ili nasleđem i, samim tim, imovina ili prihodi koji su ostvareni od posebne imovine, pod uslovom da u njih nije uložen rad drugog supružnika, dodaje ona.

“Na fakultetu smo imali slučaj da je žena dobila novac na lutriji, njen uskoro bivši suprug je tražio da se dobitak podeli, ali ona je tvrdila da je dobitni tiket kupila od novca koji joj je majka poklonila da kupi sebi šminku za rođendan. U takvom slučaju se novac ne deli”, rekla je Joksimović.

Upitana da li je u slučaju da je ta majka svojoj ćerki umesto novca za šminku prepisala stan, da li bi to bilo potrebno urediti ugovorom koji bi potpisao i ćerkin muž, advokatica odgovara:

“Zakon već to reguliše na način da bi poklonjena nepokretnost već bila njena posebna imovina, tako da bračni ugovor tu ništa ne bi izmenio, ali je dodatna saglasnost muža dobra kao dokazno sredstvo koje bi onemogućilo sutra svaki eventualni pokušaj dokazivanja suprotnog. Ovo pod uslovom da majka poklanja nepokretnost koja već glasi na njeno ime, a ako poklanja novac od koga bi se kupovala nepokretnost, onda bi saglasnost zeta bila neophodna (i sam notar bi je tražio kako bi stan upisao kao posebnu imovinu).”

Nemali broj ljudi sada izvesnu vrednost čuva u kriptovalutama, ali iako se ovaj sam termin ne nalazi u Porodičnom zakonu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) iz 2005. godine, Joksimović ističe da bi važila ista pravila.

“Podela kriptovaluta pri razvodu nije regulisana ni Porodičnim zakonom, ni Zakonom o digitalnoj imovini ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020), i prema mojim saznanjima nema sudske prakse, ali bi moj zaključak bio da su kriptovalute kupljene (rudarene) pre braka posebna imovina, dok su one kupljene (rudarene) u toku trajanja braka zajednička. Osim, naravno, ako se ne utvrdi da su kupljene iz posebne imovine. Tada bi, prema mom pravnom mišljenju, čak i u slučaju da se njihova vrednost uveća tokom braka, one bile posebna imovina”, smatra advokatica.

Upitana šta se dešava ako jedan od supružnika, na primer, komponuje pesmu koja bi i godinama nakon okončanja braka mogla da donosi prihod od autorskih prava, Joksimović objašnjava:

“Ono što je stečeno u toku trajanja braka tretira se kao zajednička imovina u toku trajanja braka, ali posle toga ne. Kada je reč o autorskim pravima i patentima, lična komponenta ostaje vezana za autora, ali imovinska bi se delila - dok brak traje. Ono što se od njih stekne nakon razvoda ostaje vezano samo za supružnika kome autorska prava i pripadaju.”

Joksimović ističe da su ovo sve zakonske pretpostavke koje “padaju u vodu” ako su supružnici sami svoje odnose uredili bračnim ugovorom.

“To kod nas nije predbračni ugovor, već baš bračni - on se može potpisati pre, u toku trajanja, pa čak i po okončanju braka iz sporazuma. Ako su supružnici ugovorom drugačije predvideli podelu imovine, onda se osnovna praksa stavlja u drugi plan”, naglasila je advokatica.

Iako je kod nas ovo Zakonom dobro regulisan dokument, koji bi se mogao poništiti samo kao regularni ugovor - ako bi se dokazalo da je nastao pod pretnjom, prinudom ili zabludom - nije toliko čudno što je u Srbiji malo rasprostranjen u praksi, napominje ona.

“Kod nas su još uvek ukorenjena shvatanja da žena nema pravo ni na šta. Čak i žena koja ne ostvaruje zaradu, učestvuje u bračnoj tekovini, jer se za to vreme starala o mužu, porodici, deci ako ih imaju”, zaključila je.

Izvor: Vebsajt N1, 17.03.2024.
Naslov: Redakcija