KRIVIČNI ZAKONIK: Ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti, kazniće se zatvorom do tri godine

Svi građani koji budu namerno širili zarazu COVID-19 krivično će odgovarati za to delo. Sve one koji ne budu postupali po odlukama, naredbama i uputstvima koje je izdala Republika Srbija, tokom vanrednog stanja uvedenog usled pandemije koronavirusa, čeka zatvorska kazna i do 12 godina.

Prema rečima advokata Branka Lukića, građani zbog kršenja naredbi mogu da odgovaraju i krivično i prekršajno.

"Prema zakonu, odnosno članovima 248 i 249, sve one koji ne postupaju po zdravstvenim propisima za vreme pandemije, pa usled toga dođe do daljeg širenja ili prenošenja zaraze, čeka kazna zatvora od 15 dana do tri godine. Ipak, za ovo delo postoji i teži oblik predviđen članom 259. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), pa je samim tim i kaznena politika oštrija. Naime, za teško delo protiv zdravlja ljudi, a na koje se upravo nadovezuju ovi članovi 248 i 249, preti kazna zatvora i do 12 godina. Ako se desi da kod osobe, na koju je prenesena zaraza, nastupi neka teška telesna povreda, prenosiocu preti kazna od jedne do osam godina zatvora. Ipak, ni tu nije kraj. Ukoliko, pak, dođe do smrti kod zaražene osobe, osobi, koja se sumnjiči za prenos, preti kazna od dve do 12 godina zatvora", kaže Lukić.

Kako navodi advokat, zbog širenja zaraze moguće i prekršajno odgovarati za šta je, prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016), zaprećena novčana kazna od 30.000 do 150.000 dinara. Ipak, kako dodaje Lukić, kod nas je problem što se kazne za ovakva dela uglavnom kreću oko zakonskog minimuma.

"Dosadašnja praksa je bila takva da se izriču kazne oko zakonskog minimuma. Mislim da je neophodno da se ljudi, pre svega, uozbilje u ovakvim situacijama. Naša prava su ograničena tuđim, a pravo svakog čoveka je da bude zdrav i živ. Samim tim, mislim da ljudi u ovakvim situacijama moraju odgovornije da se ponašaju", dodaje Lukić.

Izvor: Vebsajt Nova, Tanja Milovanović, 17.03.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija