ZAKON O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA: Samostalni sindikat komunalnih delatnosti ukazuje da bi ulazak privatnog kapitala u vodosnabdevanje mogao bi da poveća cene i pogorša usluge
Snabdevanjem vodom i šinskim saobraćajem mogu da se bave i privatnici. Ugovorima o koncesiji ili javno-privatnom partnerstvu država će privatniku dati odrešene ruke da upravlja ovim sektorom koji je dosad bio isključivo u nadležnosti lokalnih samouprava. Na taj način će se, smatraju u Samostalnom sindikatu komunalnih delatnosti, otvoriti vrata i za povećanje cena usluga.
Sve ovo predviđeno je Zakonom o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018), koji je po hitnom postupku usvojen krajem prošle godine, a sa čijim odredbama se sindikalci nisu saglasili. Oni smatraju da će to prouzrokovati i smanjenje broja zaposlenih, ali i pad kvaliteta komunalnih usluga.
- Prilikom izrade osnovnog teksta Zakona, sa nadležnima je postignuta saglasnost da te, izuzetno važne delatnosti, ostanu u isključivoj nadležnosti javnih komunalnih preduzeća - kaže Milan Grujić, predsednik sindikata. - I pored toga, izmene su usvojene.
On naglašava da je nedopustivo dozvoliti privatnicima da upravljaju javnim dobrom kao što je pijaća voda. Mnoge poslove oni su već preuzeli, kao što su iznošenje smeća, pogrebne usluge ili gradski prevoz u Beogradu i Despotovcu.
- U oblastima gde će se usluge građanima poboljšati naravno da treba uključiti i privatnike - kaže on. - Međutim, za poslove vodosnabdevanja to može dovesti do naglog povećanja cene usluga koje građani ne mogu da plate, što će dovesti do njihove neredovnosti i nedostupnosti.
Grujić objašnjava da je uz saglasnost lokalne samouprave i ranije deo posla u vodosnabdevanju mogao da radi i privatni sektor, kao što su, recimo, proizvodnja, distribucija ili održavanje, ali gazdovala je država.
- Sada će privatnik biti zadužen za celokupan posao i samim tim moći će da diktira cenu - kaže on. - To je nedopustivo kada je reč o vodosnabdevanju.
Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Branislav Đorđević smatra da vodosnabdevanje nikako ne sme da dođe u ruke privatnika.
- To je razaranje sistema i svuda u svetu je ovaj proces išao u obrnutom smeru, od privatnog ka javnom - kaže prof. Đorđević. - Jedan od prvih pokušaja desio se još pre petnaestak godina, kada je na čelu prestonice bio Nenad Bogdanović. Tada se govorilo o prodaji "Beogradskog vodovoda" za šestostruko manji iznos nego što je on u tom trenutku vredeo.
Stručnjaci ističu da su se Englezi "opekli" predajom energije u privatne ruke, a Belgijanci su imali loše iskustvo sa vodovodom. U Rumuniji i Bugarskoj je, nekontrolisanim ulaskom privatnog kapitala, država izgubila kontrolu nad komunalnom infrastrukturom, dok su i Mađarskoj raskidanje koncesije sa privatnikom platili pet miliona evra, jer građani nisu mogli da plaćaju vodu.
Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. S., 16.03.2019.Naslov: Redakcija