ZAKON O ZAŠTITNIKU GRAĐANA: Zaštitnik građana podneo Redovan godišnji izveštaj za 2017. godinu Narodnoj skupštini RS

U 2017. godini Zaštitniku građana se obratilo više od 12.000 građana i primljeno je više od 4.000 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povredu svojih prava.

Zaštitnik građana uputio je ukupno 799 preporuka, a u 90 odsto slučajeva, organi uprave postupili su po njima, stoji u Redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2017. godinu.

Građani su se u izveštajnom periodu najčešće prituživali na povrede ekonomsko-imovinskih i socijalno-kulturnih prava, dok se čak trećina svih obraćanja odnosila na povrede načela i principa dobre uprave. U svojim pritužbama građani govore o egzistencijalnim problemima i nezaposlenosti, ali i neefikasnoj državnoj upravi koja "ćuti" kada treba da postupi u korist građana.

U oblasti prava deteta zabrinjava povećana stopa siromaštva kome su posebno izložena deca, kao i sveprisutno nasilje u školama. Zaštitnik građana ocenjuje da ekonomske mere štednje posebno pogađaju određene osetljive kategorije stanovništva, kao što su porodice koje se brinu o teško bolesnom ili detetu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom.

Nasilje nad ženama i decom i dalje je izuzetno rasprostranjeno, a nadležni organi i službe ne primenjuju delotvorno i blagovremeno postojeće propise i standarde rada. Izostaje koordinisana multidisciplinarna saradnja i razmena informacija između nadležnih organa u obezbeđivanju adekvatne zaštite žrtvama nasilja, ističe Zaštitnik građana.

I dalje je nizak procenat zapošljavanja osoba sa invaliditetom uprkos zakonskom okviru i subvencijama nadležnih organa da poslodavce stimulišu u zapošljavanju jedne od najranjivijih grupa u društvu. Nezavidan materijalni status, nepostojanje usluga socijalne zaštite, diskriminacija, nepristupačnost i nepostojanje usluga socijalne zaštite, otežavaju položaj osoba sa invaliditetom dovodeći ih na samu marginu društva. Siromaštvo i zanemarivanje starijih lica unutar porodice su najozbiljniji problemi sa kojima se susreću pripadnici trećeg doba u Republici Srbiji, stoji u godišnjem izveštaju.

Ni tokom 2017. godine nije iskorišćena prilika da se ostvari integracija pripadnika nacionalnih manjina u društvo u celini, u skladu sa potrebama, interesima i mogućnostima. Rokovi za unapređenje pravnih propisa predviđenih Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina su prekoračeni, što dovodi do odlaganja i ostvarivanja drugih mera i aktivnosti predviđenih ovim planom.

U oblasti LGBTI populacije i dalje nije primetno puno ostvarivanje prava ove ranjive grupe u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, socijalne zaštite, pravnog uređenja životnih zajednica i pravnih posledica prilagođavanja (promene) pola i rodnog identiteta, kao i zaštite njihovog fizičkog i psihičkog identiteta.

Tokom izveštajnog perioda u Republici Srbiji nastavljeno je unapređenje zaštite prava lica lišenih slobode, primene policijskih ovlašćenja, kao i sprečavanja torture i drugih oblika zlostavljanja. U Republici Srbiji ne postoji tortura kao organizovana i podsticana pojava od strane državnih organa. Zaštitnik građana skreće pažnju na materijalne uslove i pojedina postupanja nadležnih organa prema licima lišenim slobode, što je rezultat nedostataka u sistemu i neusaglašenosti sa važećim standardima.

Tokom 2017. godine značajno je smanjen priliv migranata i produžen je period njihovog zadržavanja u Srbiji, a prema podacima iz decembra u Srbiji je boravilo između 4.500 i 5.000 migranata. Otvorena su još tri prihvatna centra, a u mnogima su kapaciteti prošireni i omogućen smeštaj u čvrstim objektima. Zaštitnik građana kontinuirano prati položaj i zaštitu dece u pokretu, izbeglica i migranata, koji čine 40% ukupnog broja migrantske i izbegličke populacije, kaže se, između ostalog, u izveštaju za 2017. godinu.

Pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara ključne su teme koje i dalje veoma zabrinjavaju predstavnike medija i javnost. Prema podacima novinskih udruženja u Srbiji su u toku izveštajne godine zabeleženo 92 napada na novinare. Zaštitnik građana je u javnim obraćanjima više puta upozorio javnost na povredu prava u oblasti medijskih sloboda i slobode izražavanja i tražio da se počinioci pretnji, nasilja i zastrašivanja novinara privedu pravdi.