Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

(NE)ZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA: Bankari spremni da idu u Strazbur zbog naplate troškova obrade kredita


Bitka oko naplate troškova kredita, teških oko 100 miliona evra, nastavlja se jer, ako se sudi po izjavama generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Veroljuba Dugalića, banke ne nameravaju da popuste, a ako ne budu zadovoljne presudama u Srbiji, prete da će parnicu povesti u Strazburu.

Potpuno je opravdano što banke naplaćuju trošak obrade kredita i od toga neće odustati, poručio je Veroljub Dugalić.

Prema njegovim rečima, u poslovnoj politici banaka ništa se neće menjati jer pravo naplate troška obrade kredita proističe uz ugovora koje banke potpisuju s klijentima, a ti ugovori se zasnivaju na Zakonu o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014), stavu Narodne banke Srbije, koja je i regulator i supervizor.

Napominjući da NBS do sada nije kaznio nijednu banku zato što je naplaćivala trošak obrade kredita, on je istakao da i direktiva EU apsolutno potvrđuje pravo naplate tog troška.

Koliko klijenata banaka može da se obrati sudu i da traži vraćanje provizije teško je reći precizno, ali može se proceniti. Samo je stambenih kredita 95.000, kaže predsednik "Efektive" Dejan Gavrilović. Kako dodaje, ukoliko se dodaju još potrošački, gotovinski pa ono što je dato privredi, dobija se brojka između 200.000 do 300.000 mogućih tužitelja.

"Slobodno napišite da se ne plašimo suda u Strazburu. Naprotiv, pre su građani i klijenti banaka ti koji bi trebalo da potraže pravdu i do Strazbura zbog nepoštovanja zakona, nego banke", poručuje Gavrilović.

Kada je reč o neujednačenim sudskim presudama, Dugalić navodi da je zanimljivo to što se u svim presudama koje su donete u korist banke sud poziva na ugovor, zakone, na praksu EU, dok se u onim drugim poziva na član 1065 Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), koji, kako kaže, upravo upućuje na ugovor i ne bavi se kreditima banaka.

"Pozivanje na taj zakon je bespredmetno, tu se ne pominje hipoteka, ne pominje se osiguranje kredita, ne pominje se izveštaj Kreditnog biroa", ukazao je Dugalić, zapitavši da li to znači da sve što nije u tom članu ne može ni da se primeni.

Banke će, po njegovim rečima, nastaviti da se ponašaju u skladu sa zakonima i dosadašnjom praksom.

"Ne postoji nijedan zakon koji obavezuje banku da objašnjava strukturu troškova obrade kredita, ali ima obavezu da klijentu objasni šta plaća, i samo to što piše u ugovoru banka može da naplati", naveo je predsednik UBS-a.

Povodom nedavne izjave predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića da bi nižestepeni sudovi trebalo da poštuju odluku tog suda da naknada za obradu kredita ne bi trebalo da bude elemenat ugovora o kreditu, rekao je da se nigde na sajtu VKS-a ne navodi da je sud zauzeo taj stav.

"Umesto toga, u javnosti se pojavilo nešto što je ili razgovor ili intervju predsednika VKS-a o toj pravnoj stvari, a mi nismo razumeli da li je to razgovor s građaninom Dragomirom Milojevićem ili je stav predsednika tog suda koji govori o pravnoj stvari koja je u toku. To je onda vrlo delikatno", dodao je Dugalić. UBS je, kako kaže, preko pres-klipinga došao do toga da ta odluka VKS-a nije pravno obavezujuća i ne predstavlja stav tog suda.

Pustili smo to kao stav. Sudije su slobodne u svom uverenju u svakom konkretnom predmetu, a ugovori se mogu razlikovati, reči su predsednika suda koje je citirao Dugalić, postavivši pitanje da li je sada jasna pozicija suda.

Banke će dalje, kada se iscrpu sve pravne mogućnosti u našoj zemlji, moći da zatraže reviziju sudske odluke i u tom slučaju, ako je odgovor negativan, mogu izaći pred sud u Strazburu.

"Nepoštovanje ugovora skupo košta ovu zemlju", rekao je Dugalić.

Izvor: Vebsajt 021, 18.03.2018.
Naslov: Redakcija