ZAKON O ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD ZARAZNIH BOLESTI: Roditelje koji odbiju vakcinaciju dece pedijatar prijavljuje inspekciji Ministarstva zdravlja, koja pokreće prekršajni postupak

Od početka godine registrovano je više od 400 slučajeva velikog kašlja. Ovih dana potvrđeno je da su malim boginjama zaražene četiri osobe. Sve to je, kažu lekari, rezultat izbegavanja vakcinacije. Iako po zakonu roditelje koji odbiju da vakcinišu dete - čeka kazna, malo je onih koji je zaista i dobiju.

Davno zaboravljena bolest, veliki kašalj, puni ordinacije poslednjih meseci. Odnela je živote petoro dece. Lekari kažu da smo na pragu epidemije i podsećaju - vakcinacija je zakonom obavezna. Prima se polivalentna vakcina.

"Acelularni oblik se prima za bordatelu pertusis, koji izaziva veliki kašalj, od drugog meseca u tri doze u prvoj godini života, znači između drugog i šestog meseca života i prva revakcinacija u drugoj godini života i treća, odnosno druga revakcinacija pre polaska u školu, znači u sedmoj godini života", rekla je dr Snežana Rsovac, pulmolog sa Dečje klinike u Tiršovoj.

Osim velikog kašlja i morbila, vakcinacija dece obavezna je protiv još devet bolesti. Između ostalog - protiv tuberkuloze, dečje paralize, hepatitisa B.

U Institutu "Batut" kažu da kolektivni imunitet na nivou zemlje postoji samo za tuberkulozu, a za sve ostale bolesti da je obuhvat vakcinacije nedovoljan - ispod 95 procenata. Zato se proveravaju kartoni vakcinacije u domovima zdravlja.

U Nišu kažu da je MMR vakcinu prošle godine primilo samo 80 odsto dece.

"Blagovremenost davanja vakcine nije dobra, iznosi samo 30 posto od 13. do 15. meseca. Mi to evidentiramo u kartonu, tu zapisujemo čak imamo i izjave koje roditelji potpisuju ako ne žele da vakcinišu svoje dete, a nema kontraindikacija, onda zahtevamo da se roditelj potpiše", navela je dr Biljana Marković, pedijatar Doma zdravlja u Nišu.

Onda je pedijatar dužan da to prijavi inspekciji Ministarstva zdravlja, koja pokreće prekršajni postupak.

Od 2020. godine nešto više od 240 stiglo je do Prekršajnog suda u Beogradu. Tek svaka četvrta presuda bila je osuđujuća.

"U 23 sudska predmeta izrečene su novčane kazne od 5.000 do 60.000 dinara. U 25 izrečena je samo opomena. U devet, osuđujuća presuda preinačena je u rešenje o obustavi postupka, dok je u jednom sudskom predmetu osuđujuća presuda preinačena u oslobađajuću", saopštili su iz Prekršajnog suda u Beogradu.

Ako roditelj ne plati kaznu, prekršajni sud ima dve mogućnosti - da novčanu preinači u zatvorsku kaznu ili da donese rešenje o zapleni dela zarade.

Koliko roditelja je tako kažnjeno, ne zna se. Sudeći po širenju gotovo iskorenjenih bolesti - nedovoljno.

Izvor: Vebsajt RTS, Milica Milosavljević i Lidija Georgijev, 17.02.2024.
Naslov: Redakcija