ZAKON O PLATNIM USLUGAMA: Pružalac ima pravo da korisniku usluga naplati naknadu. Visina naknada zavisi od njegove poslovne politike kojom nastoji da bude što konkurentniji na tržištu

Mariju V. banka je i ove godine obavestila koliko su joj naplatili za sve platne usluge. U zbiru desetak hiljada dinara, a to pokazuje izveštaj o naplaćenim naknadama. Pomenuta suma “pokriva” usluge samo dva bankarska proizvoda - tekućeg računa sa karticom i još jedne kreditne kartice. Glavnina novca otišla je na ono što se zove održavanje tekućeg računa, a to su paketi u kojima su kartice, dozvoljeno prekoračenje, mobilno i internet bankarstvo, devizni računi. I na kamate, jer je ona, nakon što je inflacija podigla cene, obilno koristila mogućnost da se zadužuje preko dve kartice. Kredit nije uzimala, iako su joj savetovali da je to celishodnije zbog nižih kamata na zaduženje.

Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu koštalo je 29,76 odsto mesečno, koliko iznosi kamata na taj vid duga, a 23,4 procenta u slučaju zaduženja na kreditnoj kartici. U istom prošlogodišnjem obračunskom periodu kamata na gotovinske zajmove, kojima bi ona mogla da pokrije dug, bila je oko deset odsto godišnje.

Kada se pogleda visina kamate na zaduženja po karticama jasno je zašto se njihov broj smanjuje, odnosno zašto ih dužnici “zatvaraju”. Za godinu dana manje ih je za gotovo 58.000, a manji je i broj dužnika. Prema podacima Udruženja banaka gotovo milion korisnika i dalje ima 1,2 miliona kreditnih kartica. Dužnici u proseku koriste 31.000 dinara preko kreditne kartice, a prosečni odobren limit je oko 93.000 dinara.

Što se tiče osnovnih dužničkih kartica banke su izdale 8,5 miliona komada ovog plastičnog novca, a ima ih 5,7 miliona građana. U proseku dozvoljeni minus iznosi 42.000 dinara. U zbiru je odobreno više od 9,5 miliona komada “plastike”. Inače, ne može se reći da postoji velika raznolikost u koštanju bankarskih nadoknada. Vođenje osnovnog tekućeg računa kod najvećih banaka u proseku iznosi od 200 do 350 dinara. Svi ostali platinasti, plus, gold računi i slični imaju više usluga pa zato više i koštaju. Mesečna naknada za kreditnu karticu košta slično. Naplaćuju banke i čekove, sve kartice su osigurane, ali se taj trošak ne vidi u ovom godišnjem pregledu naknada zato što se plaćaju osiguravajućoj kući. Banke žive od kamata i nadoknada, ali udeo ovih drugih raste u njihovom profitu iz godine u godinu pogotovo zato što su kamate godinama bile niske.

Kome se ne sviđaju iznosi naknada može da promeni banku. Procedura je relativno laka, i odlazak ne košta s tim što se pre toga moraju izmiriti svi dugovi. Zato mnogi ne zatvaraju račune, već samo otvaraju nove u potrazi za povoljnijom ponudom. Otuda kod nas ima više otvorenih tekućih računa nego što ima stanovnika.

Građani ne koriste sve otvorene tekuće račune, ali trošak održavanja moraju da plate pa se neretko dešava da se ti dugovi nagomilaju. Banke obično o tome obaveštavaju dužnike, mada ima i situacija da su oni zbog toga registrovani kao neuredni dužnici što je evidentirano u Kreditnom birou i postalo je smetnja za neko dalje zaduživanje. Kod nekih banaka politika je da naplaćuju samo trošak aktivnih računa ili onih koji se povremeno koriste. Zato stručnjaci savetuju da se neaktivni računi ugase što klijentu ne pravi trošak. Dug, podrazumeva se, mora da izmiri.

Inače, Narodna banka je na internet prezentaciji omogućila korisnicima da uporede naknade za usluge u vezi sa platnim računima (paketima) izborom više pružalaca usluga. Zakonom o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 i 44/2018) predviđeno je da pružalac ima pravo da korisniku usluga naplati naknadu. Kao što je to slučaj i u ostalim državama s tržišnom ekonomijom, visina naknada koju pružalac usluga naplaćuje zavisi od njegove poslovne politike kojom on nastoji da bude što konkurentniji na tržištu.

Izvor: Vebsajt Politika, Jovana Rabrenović, 14.02.2023.
Naslov: Redakcija