Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

MIŠLJENJE O PREDLOŽENOM REVIDIRANOM AKCIONOM PLANU ZA POGLAVLJE 23 I RADNOM TEKSTU NACIONALNE STRATEGIJE RAZVOJA PRAVOSUĐA 2019-2024


Advokatskoj komori Srbije i Advokatskoj komori Vojvodine, dostavljen je 01.02.2019. god. Radni tekst Strategije razvoja pravosuđa 2019-2024. Ministarstvo pravde ostavilo je kratak rok od dve nedelje za dostavljanje primedbi i predloga. Naknadno je taj rok produžen. Isto se odnosi i na revidirani Akcioni plan za poglavlje 23.

Ministarstvo pravde je pripremilo radni tekst Nacionalne strategije razvoja pravosuđa i u prvom odeljku je navelo neke od razloga donošenja ove strategije. Ono oko čega može da se postigne apsolutna saglasnost je težnja da da se obezbedi vladavina prava kao i pravna sigurnost. Advokatura od kako postoji na ovim prostorima, zalaže se upravo za iste postulate. Bez obzira na zalaganje i svakodnevno učestvovanje u radu pravosuđa advokaturi se ovo neodvojivo svojstvo oduzima. Oduzima joj se od trenutka kada je stavljena u Poglavlje 3 o uslugama, a potpuno je izostavljena iz poglavlja 23 o pravosuđu. Očekivano je bilo da će ovakvo rešenje biti i u aktuelnoj strategiji.

U uvodnom delu Ministarstvo pravde tvrdi da je u cilju unapređenja pravosuđa neophodno usvajanje najviših evropskih standarda ali uz uvažavanje pravne tradicije Republike Srbije. Upravo je tradicija ta koja advokaturu smešta u epicentar pravosuđa. Koje su to tradicije koje će biti poštovane ako se advokatura nađe u Poglavlju 3, poglavlju koje govori o uslugama? Veliki deo tradicije pravosuđa bi na ovaj način potezom pera nestao. U celoj zamisli advokature kao usluge, ne radi se o određenju koje je terminološko. Dolazimo do potpunog preobražavanja advokature kao takve u nešto što joj nije svojstveno. Advokatura na ovim prostorima nikada neće biti privredna delatnost. Poverljivost, samostalnost, posvećenost klijentu i osećaj da njihovo pravo štiti advokat kojeg klijenti poznaju, zauvek će nestati. Advokatura nikada nije na to pristala.

Da bi se argumentovao stav advokature da ne želi da se nađe u poglavlju koje govori o uslugama i da opravdano smatra da je deo pravosuđa, ne moraju se tražiti pravne argumentacije, dovoljno je da advokatura kaže NE, to nije ono što mi predstavljamo. U celokupnoj Strategiji nema ni reči o ulozi advokature. Izgleda da je pravna sigurnost koju je advokatura pružala svojim klijentima odjednom prerasla u neki novi kvalitet. Da li to znači da se advokatura ne mora više truditi oko borbe za vladavinu prava i veću pravnu sigurnost? Sigurno da ne. Da li se to od advokature očekuje? Verovatno da.

U proteklim godinama advokatura je bila brana mnogim nezakonitim i neustavnim rešenjima. Ako bi advokatura bila svedena na privrednu delatnost ona bi se time približila tržištu koje funkcioniše po zakonitostima kapitala. Jasno je da će samo oni koji imaju velike materijalne mogućnosti moći sebi da obezbede pravnu pomoć odnosno po predloženim rešenjima, uslugu. Postaviće se pitanje i obrazlagati, da je to sada van fokusa, jer je usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) pomoći koji se jednom sasvim stidljivo spominje u Strategiji.

Usvajanje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći je veoma značajno, a u samom Zakonu advokatura je označena kao pružalac pravne pomoći a ne usluga. U situaciji prelaska advokature u tržišno poslovanje, u slučaju izlaska na tržište na kome dominira kapital, individualna advokatura čak i mnoga AOD bi nestala. Tržište pružanja pravne pomoći odnosno planiranih usluga, preuzeće onaj koji će se na tom tržištu nametnuti. Na žalost nametnuće se ne znanjem već velikim kapitalom, ogromnim resursima i mogućnošću preuzimanja velikog broja predmeta za iznos koji će samostalno formirati. Uloga advokatskih komora će se takođe transformisati. Velikim kancelarijama u tržišnim uslovima one nisu potrebne. One su same svoje komore. Današnje advokatske komore štite interese ne samo svog članstva – advokata već i svih građana ove zemlje. Zaštita ljudskih prava je ono što je u fokusu advokature. Da li sektor usluga može da pruža zaštitu ljudskih prava? Da li tržište usluga možemo dovesti u vezu sa ljudskim pravima? Potrebna je pravna egzibicija da se ovako nešto učini prihvatljivim.

U celoj Strategiji provejava potreba za učinkovitim softverskim i elektronskim rešenjima. Bez želje da umanjim značaj napretka informatičkih i ostalih povezanih tehnologija, u radu pravosuđa učestvuju ljudi – sudije, tužioci, advokati i dr. Prihvatanje tehnologija je svakako imperativ, ali ono što je suština je ipak čovek i ono što govori, radi i misli. Intelektualni procesi su ti koji nam mogu izgraditi pravosuđe koje u centar stavlja čoveka. Ni jedna tehnologija bez samostalnih i nezavisnih sudija neće pravosuđu doneti napredak. Sama strategija se bavi sporednim i pomoćnim faktorima.

Revidirani Akcioni plan za pravosuđe oslanja se i na predložene amandmane na Ustav RS. Advokatura je uzela učešće u javnoj raspravi povodom amandmana. U javnoj raspravi izneli smo veliki broj primedbi i sugestija. Primetno je da je advokatura i u ovom slučaju izgubila svoje mesto u Visokom savetu sudstva. Predloženo je rešenje da polovinu članova Visokog saveta sudstva čine "istaknuti pravnici" za koje su kriterijumi nedefinisani i podložni različitom tumačenju. Prema svemu iznetom u Visoki savet sudstva ne možemo osnovano očekivati da bi mogao da uđe predstavnik advokature. I na ostala rešenja iz predloženih ustavnih amandmana advokatura je stavljala primedbe ali ih Ministarstvo pravde nije usvojilo.

U revidiranom Akcionom planu za poglavlje 23, advokatura je spomenuta na sledećim pozicijama:

1. Dostupnost e suda za građane i advokate na strani 18 i to kao brisana jer je sprovedena u praksi,

2. U jedinstvenom programu rešavanja starih predmeta na strani 20,

3. U delu koji govori o protestu advokata i potpisanom Sporazumu na stranama 20 i 21

4. Na strani 28 koja govori o ratnim zločinima

5. Kao i na strani 143 koja govori o indikatorima uticaja.

Ovo je mesto gde ponovo možemo da istaknemo da je pravni okvir za regulisanje advokature kao samostalne i nezavisne službe pružanja pravne pomoći, Ustav RS, Zakon o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US), Kodeks profesionalne etike advokata ("Sl. glasnik RS", br. 27/2012), a koji se oslanja na Direktivu Saveta EU od 22.03.1997. o omogućavanju advokatima efektivne slobode pružanja usluga, Direktivom br.98/5/EC o olakšavanju trajnog bavljenja advokaturom u državama članicama u kojima nije stečeno advokatsko zvanje, Preporukom evropske komisije Rec (2013) 8179/2 o pravu na pravnu pomoć okrivljenih u krivičnom postupku.

Opšta direktiva o uslugama 2006/123/EZ, na strani 21 revidiranog Akcionog plana, kojom se regulišu usluge na unutrašnjem tržištu nije primenjiva na advokaturu s obzirom da se odnosi na usluge iz privredne delatnosti.

Sve što je navedeno ide u prilog tome da je mesto advokature u Poglavlju 23, poglavlju koje govori o pravosuđu.

U Akcionom planu za razvoj pravosuđa ostala je konstatacija da je za blokadu pravosuđa u 2014-toj godini odgovorna advokatura što ne odgovora stanju stvari s obzirom da je do blokade došlo zbog donošenja neustavnog Zakona o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015) kao i usvajanja izmena pratećih propisa. Protest advokata doveo je do izmena seta propisa što jasno govori o opravdanosti svih zahteva koje je imala advokatura kao i neodrživosti ocene iz revidiranog akcionog plana.

Na kraju moje mišljenje je da je veoma važno da advokatura uđe u EU kroz poglavlje koje govori o pravosuđu. Sam položaj advokature je tako mnogo bolji od situacije kada bi ušli kroz Poglavlje 3, bez obzira na kasnije usklađivanje sa Direktivom o uslugama, jer nam iskustvo advokatura u okruženju govori da su uspeli da očuvaju položaj kao pružalaca pravne pomoći bez obzira na usklađivanje.

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Vojvodine, advokat Tanja Arsić, 15.02.2019.
Naslov: Redakcija