Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Za neovlašćeno fotografisanje i javno objavljivanje fotografija deteta zaprećene su novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do dve godine


Sve češći su slučajevi da nastavnici, profesori ili sportski treneri nakon osvojenog takmičenja na društvene mreže kače fotografije maloletne dece, i to bez dozvole roditelja. Iako bez loše namere, ovakav potez često nailazi na neodobravanje roditelja, te takvi slučajevi obično rezultiraju tužbom.

- Trener kod koga moj sin trenira odbojku odveo je grupu dece starosti do 12 godina na takmičenje u inostranstvo. Klinci su pobedili, a on je njihovu fotografiju sa peharom okačio na Fejsbuk. Nas nekoliko roditelja se nije složilo s tim što je uradio, te smo odlučili da ga tužimo - kaže B. P..

Ovo, međutim, nije usamljen slučaj. I nastavnici neretko, najčešće na Vajber grupu, roditeljima šalju zajedničke fotografije dece sa rekreativne nastave, iako na to nemaju pravo bez potpisane saglasnosti upravo roditelja, pa škole i vrtići ovaj problem rešavaju tako što tu saglasnost traže na početku svake školske godine.

Iako su ovakve i slične tužbe roditelja potpuno osnovane, zakoni u ovoj sferi poprilično su šturi i ne prate razvoj savremenih sistema komunikacija. Tome u prilog ide da je Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), (koji je relevantan za naknadu štete u ovom slučaju, usvojen davne 1978. godine!

Advokat Miloš Radulac objašnjava da se, prilikom svakog objavljivanja fotografije dece na nekoj društvenoj mreži, mora posebno obratiti pažnja.

- Kada je reč o tome da fotografije dece na društvenoj mreži objavi fizičko lice, u ovom slučaju trener ili profesor, neovlašćeno objavljivanje može rezultirati u dva pravca - primenjuje se Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), ali samo ako je došlo do osetnog zadiranja u privatni život u toj meri da zahteva krivično-pravnu sankciju, ili s druge strane, oštećena strana može da se pozive na povredu prava na privatnost. Bez obzira na uzrast deteta ili odrasle osobe, svako ima pravo na privatnost, pa tako i na tužbu za povredu privatnosti - navodi advokat Radulac.

Kada je u pitanju povreda prava na privatnost, on ističe da ne postoji kazna u pravom smislu te reči, već postoje mogućnost naknade štete ili zahtevanje da se sporni sadržaj ukloni. Kazna dolazi samo slučaju ako je izvršeno krivično delo tim objavljivanjem, a tada su, kaže Radulac, zaprećene novčana kazna ili zatvor do dve godine.

Potrebno je, ističe on, napraviti razliku između starijih maloletnika koji su sposobni da shvate značaj svog pristanka za objavljivanje fotografije, i mlađih maloletnika, gde je potrebno obratiti se roditeljima za davanje saglasnosti.

- Smatram da nije potrebno da saglasnost bude u pisanom obliku, ali ona nesumnjivo mora postojati. Takođe, moraju je dati oba roditelja, jer oni zajednički vrše roditeljsko pravo, a sve u skladu sa Porodičnim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015). To ne važi samo u onim slučajevima gde jedan roditelj vrši samostalno roditeljsko pravo na osnovu odluke suda - priča Radulac.

Kada su u pitanju javna takmičenja na kojima deca učestvuju, takođe treba biti oprezan jer se fotografija maloletnika ne sme objaviti bez njegovog ličnog pristanka ili pristanka njegovog zakonskog zastupnika.

Ipak, nečiji lik je dopušteno prikazati bez pristanka ako je osoba prikazana kao deo pejzaža, naseljenog mesta, ulice, ili ako se fotografija odnosi na mnoštvo likova poput koncertne publike, demonstracija... Tada bi, prema sadržini konkretne fotografije, trebalo oceniti da li je ispunjen neki od zakonskih uslova za objavljivanje fotografije bez pristanka, objašnjavaju advokati.

- Za neovlašćeno fotografisanje i objavljivanje fotografija Krivični zakonik predviđa krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa portreta i snimka u odredbi člana 145, koje učini onaj ko neovlašćeno objavi tuđu fotografiju ličnog karaktera, a za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do dve godine. Uslov za postojanje ovog krivičnog dela je da se fotografijom osetno zadire u lični život tog lica, što je pitanje koje zavisi od okolnosti slučaja - ističe advokat Radulac.

Kada su u pitanju mediji, odgovorni urednik koji učini prepoznatljivim maloletnika na fotografiji koja može da povredi njegovo pravo ili interes može biti prekršajno kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Pored navedenog, onaj čije je pravo na privatnost povređeno objavljivanjem fotografije može se obratiti sudu sa zahtevom za naknadu štete.

KRIVIČNI ZAKONIK ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)

Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka

Član 145

(1) Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,

kazniće se zatvorom do tri godine.

Izvor: Vebsajt Blic, Andriana Janković, 14.02.2018.
Naslov: Redakcija