UREDBA O NACIONALNOM PROGRAMU ZA PREVENCIJU GOJAZNOSTI KOD DECE I ODRASLIH: Program predviđa unapređenje ishrane dece u predškolskim ustanovama i školama, kao i odraslog stanovništva na radnom mestu

Smanjenje soli i šećera u hrani, ograničenje reklamiranja proizvoda bogatih šećerom, zasićenim mastima i transmastima koji su namenjeni deci, posebno označavanje zdrave i nezdrave hrane, obavezna fizička aktivnosti bar 60 minuta dnevno u vrtićima i školama... samo su neke od mera za sprečavanje gojaznosti predviđene Uredbom o nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih ("Sl. glasnik RS", br. 9/2018 - dalje: Uredba), koju je Vlada Republike Srbije donela 31. januara 2018. godine.

Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine pokazali su da je svaka druga odrasla osoba bila prekomerna uhranjena, a da je 14 odsto dece i adolescenata gojazno. Povećanje broja gojaznih osoba iniciralo je uključivanje države u rešavanje ovog velikog javno-zdravstvenog problema. U izradi programa prevencije učestvovali su Udruženje za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije i Ministarstvo zdravlja. Glavni ciljevi programa su promocija zdravog načina života i unapređenje zdravlja celokupnog stanovništva i smanjenje učestalosti gojaznosti dece, mladih, odraslih i starijih osoba.

Kako se navodi u Uredbi, među prioritetnim oblastima za akciju je i "unapređenje saradnje sa proizvođačima hrane u cilju proizvodnje zdravijih proizvoda - razvoj akcionih planova za uvođenje mehanizma za smanjenje sadržaja soli i šećera, ograničenje sadržaja zasićenih masti i eliminaciju transmasti u proizvodima lokalnih proizvođača, kao i sertifikacija hrane u slučaju potrebe".

Iako je fizičko vaspitanje sastavni deo nastavnih planova i programa u vrtićima i školama, neophodno je unaprediti ga. Tako se u Uredbi navodi da deca i mladi od pet do 18 godina svakodnevno treba da imaju 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti. Program predviđa da do 2025. godine bude povećan broj fizički aktivne dece, omladine i odraslih osoba.

- Inicijativa za izradu i primenu zakonske regulative radi ograničenja reklamiranja hrane bogate šećerima, solju, zasićenim mastima i transmastima, pre svega namenjene deci i mladima, u skladu su sa preporukama Evropske mreže sa smanjenje marketinškog pritiska na decu - piše u Uredbi. - Potrošači imaju pravo na potpune i tačne informacije o hranljivoj vrednosti i sastavu hrane, pa su ciljevi definisanje kriterijuma za označavanje i deklarisanje hrane i posebno označavanje zdrave i nezdrave hrane.

Nacionalni program predviđa i unapređenje ishrane dece u predškolskim ustanovama i školama, kao i odraslog stanovništva na radnom mestu. Promocija zdrave ishrane u obdaništima podrazumeva izradu nacionalnih nutritivnih preporuka za decu uzrasta od tri do sedam godina, kao i pokretanje inicijative da se ograniči, odnosno zabrani reklamiranja hrane bogate šećerom, solju i zasićenim mastima. Planira se i uvođenje šeme zdravih obroka korišćenjem različitih boja, kako bi zdrava hrana bila lako prepoznatljiva.

Gojaznost je danas najčešći poremećaj ishrane i Svetska zdravstvena organizacija ju je proglasila najvećim neprepoznatim javnozdravstvenim problemom. Znatno povećava rizik za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, bolesti koštano-zglobnog sistema, steriliteta, depresije, ali i životno ugrožavajućih oboljenja kao što su infarkt srca, moždani udar, zloćudni tumori organa za varenje, dojki i materice. Ova oboljenja su uzrok najvećeg morbiditeta i mortaliteta, ali i znatno smanjuju radnu sposobnost stanovništva i u našoj zemlji.

Mnogobrojne studije, stoji u Uredbi, pokazuju pozitivne efekte lečenja gojaznih osoba. Redukcija početne telesne mase za pet do deset odsto dovodi do sniženja nivoa šećera i holesterola u krvi, a snižava se i krvni pritisak.

Neki naši susedi preduzeli su pojačane mere za sprečavanje gojaznosti. Tako je slovenački javni servis prošle godine usvojio stroga pravila, po kojima je zabranjeno reklamiranje čokolada, bombona i drugih poslastica, kao i nezdrave hrane, u terminima kada deca i mladi najčešće gledaju televiziju.

Prema novom Pravilniku o ishrani u osnovnim, srednjim školama, predškolskim i specijalizovanim ustanovama, iz svih škola na prostoru Kantona Sarajevo biće izbačeni automati sa slatkišima i gaziranim sokovima, a biće zabranjena i prodaja pomfrita i čipsa. Krofne, paštete, viršle i kobasice na školskom jelovniku biće dva puta mesečno, a voće će svakodnevno biti na meniju

Poslednje istraživanje zdravlja pokazalo je da stanovnici Srbije i dalje u ishrani pretežno koriste beli hleb, a smanjeno je korišćenje masti za spremanje obroka. Svaki 11. građanin izjavio je da dosoljava hranu, ribu na meniju najmanje dva puta nedeljno ima samo 12,5 odsto stanovnika, i to pretežno u gradovima. Voće najviše jedu žitelji Šumadije, a najmanje Vojvođani.