(NE)ZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA: Ako su banke klijentima koji plate osiguranje kredita odobravali "protivuslugu" u vidu umanjenja kamatne stope, ovakva odredba svakako ne bi bila ništavna. Ako ovakva "protivusluga" nije postojala, postoje odluke sudova kojima su usvojeni tužbeni zahtevi u korist klijenata, ali o tom pitanju stav nije jedinstven

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) od 2010. do 2016. godine osigurala je 47.636 kredita čija je ukupna vrednost 1,7 milijardi evra, pokazala je analiza Kamatice.

Poslednjih dana se polemiše o nezakonitim naknadama koje su banke naplaćivale klijentima, a između ostalog i naknada kod NKOSK može se smatrati jednom od njih. Procenat koji su banke naplaćivale klijentima kretao se od 1,5 odsto do četiri odsto od iznosa kredita plus jednokratna naknada od 30 evra. Tako je, na primeru jednog kredita od 50.000 evra na ime osiguranja kod NKOSK, klijent plaćao 30 evra, a u zavisnosti od visine premije za osiguranje dodatnih 750 do 2.000 evra.

Povodom povraćaja tog novca sudskim putem, advokat Marko Stanković objašnjava da je pitanje troškova osiguranja kod NKOSK složenije nego pitanje troškova obrade kredita:

- Ako su banke klijentima koji plate osiguranje kredita odobravali "protivuslugu" u vidu umanjenja kamatne stope, ovakva odredba svakako ne bi bila ništavna. Ako ovakva "protivusluga" nije postojala, postoje odluke sudova kojima su usvojeni tužbeni zahtevi u korist klijenata, ali o tom pitanju stav nije jedinstven.

Stanković kaže da upravo iz ovih razloga nije moguće zauzeti generalan stav o ništavosti ovakvih odredbi, već je potrebna analiza svakog konkretnog slučaja. Poslednjih nedelja štampa i internet portali su zatrpani naslovima kako se "sigurno" dobijaju postupci protiv banaka. Neki od ovih portala se sve više bave svojim interesom, odnosno biznisom i privlačenjem klijenata koji bi tužili banke, a sve manje ozbiljnom pravnom analizom i interesom klijenata. U nekoliko dana broj pokrenutih postupaka se meri hiljadama, ali nije sve uvek crno ili belo, te treba biti oprezan i pažljivo razmotriti sve mogućnosti.

- Bitno je naglasiti građanima da sudske odluke ne predstavljaju izvor prava, te da je moguće da se stav promeni, odnosno da se u narednim identičnim postupcima donesu drugačije presude. Dakle, ni pravnosnažna presuda nije apsolutno siguran pokazatelj daljeg postupanja suda. Iz svih ovih razloga, smatramo da treba biti oprezan i ne žuriti sa pokretanjem sudskih postupaka pre detaljne analize u kontekstu najnovije sudske prakse - kaže ovaj beogradski advokat.

Na kraju kada sagledamo sve, banke su svakako dosta dobro zaštitile ovakve ugovore, pa pre nego što potražite pravdu na sudu dobro se raspitajte i proverite sa advokatom da li možete dobiti ovu parnicu. U suprotnom ćete snositi sve sudske troškove.

Izvor: Vebsajt Kurir i Blic, 19.02.2018.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija