ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Nepostupanje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u rokovima koji su određeni ovim zakonom predstavlja disciplinski prekršaj

Nedavni slučajevi porodičnog nasilja, u kojima su stradale dve žene i jedan muškarac, ponovo je pokazao nemar nadležnih institucija, budući da je nasilnik u jednom od ovih tragičnih događaja više puta prijavljivan državnim organima.

Takvi propusti više neće biti mogući ukoliko se bude poštovao novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 - dalje: Zakon), čija primena počinje od 1. juna 2017. godine, jer on donosi novine u vidu hitnih mera, ali i disciplinske odgovornosti.

Prema rečima Gorjane Mirčić Čaluković, zamenice javnog tužioca i članice Radne grupe za izradu ovog Zakona, to je odgovor države svima onima koji vrše nasilje, kao i nadležnima koji ne postupaju u skladu sa rokovima.

- Novi Zakon daje novi "instrument" državnim organima, a to su hitne mere. To znači da i kada nema osnova sumnje da je izvršeno krivično delo nasilje u porodici, u onim slučajevima kada je reč o nasilju niskog ili srednjeg intenziteta, kao i kada je procenom rizika utvrđeno da postoji opasnost od ponavljanja nasilja, nadležni policijski službenik može izreći jednu ili obe hitne mere, odnosno naložiti licu koje nasilje vrši da se udalji iz stana ili da mu privremeno zabrani da kontaktira i prilazi žrtvi nasilja u trajanju od 48 časova - objašnjava Mirčić Čaluković.

Kako dodaje, ukoliko lice prekrši izrečene hitne mere, predviđeno je njegovo prekršajno kažnjavanje zatvorom do 60 dana. Na ovaj način žrtvi nasilja pruža se brza, delotvorna i efikasna zaštita.

Ukoliko nadležne institucije - policija, tužilaštvo ili sud - ne postupe po prijavi porodičnog nasilja, Zakon predviđa njihovu disciplinsku odgovornost.

- Posebna disciplinska odgovornost predviđena je članom 6 Zakona. Ukoliko sudija ili tužilac ne bi postupali u skladu sa rokovima koji su određeni ovim Zakonom, primenom ove odredbe odgovaraće za disciplinski prekršaj. Primera radi, ukoliko tužilac predlog za produženje hitne mere podnese nakon isteka roka od 24 časa ili pak ukoliko sudija u tom roku ne donese odluku o predlogu koji mu je podneo javni tužilac, onda bi taj tužilac odnosno sudija podlegli disciplinskoj odgovornosti shodno odredbi ovog člana - naglašava Mirčić Čaluković.

Kako objašnjava, primena Zakona odložena je za 1. jun jer je predviđeno da se do tada završe specijalizovane obuke kojom će se svim profesionalcima nametnuti obaveza da postupaju po odredbama ovog Zakona.

- Obuka za tužioce i sudije počinje uskoro na Pravosudnoj akademiji, a paralelno sa njom trebalo bi da počne i obuka policijskih službenika na Kriminalističko-policijskoj akademiji. Država će tako imati posebno obučene tužioce, sudije i policijske službenike koji će jedini moći da postupaju u slučajevima porodičnog nasilja - kaže Mirčić Čaluković.

Zakon predviđa pravo žrtve na besplatnu pravnu pomoć u skladu sa posebnim zakonom. Prateći intenciju zakonodavca, Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predviđa da pravo na pružanje te pomoći pripada i licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od porodičnog nasilja. Time se kao korisnici/ce besplatne pravne pomoći prepoznaju sve žrtve porodičnog nasilja, bez obzira na to da li imaju ili ne svojstvo oštećene/og u krivičnopravnom smislu i bez obzira na to kakvog su imovnog stanja. Ovakvo zakonsko rešenje je potpuno u skladu i sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja u porodici koju je naša država ratifikovala. Ako se ima u vidu da većina žrtva nasilja u porodici nema finansijskih sredstava, da je vrlo često jedino lice koje je zaposleno u porodici upravo lice koje nasilje vrši, da često bežeći od kuće i nasilja žrtve beže i ostavljaju i svoj posao, to sve dovodi do toga da nemaju mogućnosti da angažuju punomoćnika.

Izvor: Vebsajt Danas, Marjana M. Stevanović, 17.02.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija