Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O RADU: Poslodavac ne može da isplaćuje minimalnu zaradu za standardno radno vreme i učinak, ako u pravilniku ili ugovoru o radu nije propisao razloge za uvođenje minimalne zarade. Ukoliko poslodavac produžava period isplate minimalne zarade i nakon šest meseci, o tome mora da obavesti reprezentativni sindikat. Ukoliko takav sindikat ne postoji nema smetnji da poslodavac o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade obavesti sindikate koji nisu reprezentativni ili da na svojoj oglasnoj tabli istakne obaveštenje o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade


Poslodavac ne može da isplaćuje radnicima minimalnu zaradu od 130 dinara po satu za standardno radno vreme i učinak, ako u pravilniku ili ugovoru o radu nije propisao razloge za uvođenje minimalne zarade.

Minimalna zarada se isplaćuje po pravilu onda kada poslodavac, zbog problema u poslovanju, nije u stanju da isplati veću, ugovorenu platu i zato je dužan da najavi uvođenje minimalne zarade, kaže profesor Pravnog fakulteta Union, Mario Reljanović.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 75/2014), kako je rekao profesor Reljanović, izgubio se smisao "minimalne zarade" i na osnovu današnjeg Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon) je teško shvatiti šta je to zapravo.

"Originalna ideja je bila da poslodavac isplaćuje iznos zarade koji ne može biti niži od minimalne, ali ni jednak minimalnoj zaradi. Poslodavac može da isplaćuje minimalnu zaradu šest meseci ukoliko iz ekonomskih razloga nije u mogućnosti da isplati ugovorenu, ali nakon tog perioda radniku mora da isplati razliku između ugovorene i minimalne zarade za to vreme", kaže on.

Prema tom tumačenju, kako kaže Reljanović, isplata minimalne zarade je izuzetak (isplaćuje se kada postoji problem u poslovanju), a ne pravilo. Izmenama propisa, kako kaže, došli smo do toga da minimalna zarada može biti i ugovorna zarada, odnosno poslodavac može da ugovori i "minimalac".

"Poslodavci mogu da dodaju jedan dinar na minimalnu zaradu i oni nisu u prekršaju, ali to je izvrgavanje propisa", kaže profesor.

Prema odluci Socijalno-ekonomskog saveta, minimalna cena rada po satu 2017. godine je 130 dinara, a to je 22.620 dinara mesečno za puno radno vreme.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Iz Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja su naveli da se razlozi za uvođenje minimalne zarade propisuju kolektivnim ugovorom (pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.

"Ukoliko kolektivnim ugovorom (pravilnikom o radu), odnosno ugovorom o radu, nisu propisani razlozi, poslodavac ne može uvesti minimalnu zaradu", navode iz Ministarstva za rad.

Takođe, u Zakonu piše da ukoliko poslodavac produžava period isplate minimalne zarade i nakon šest meseci, o tome mora da obavesti reprezentativni sindikat. Međutim, koga poslodavac obaveštava o tome kada firma nema reprezentativni sindikat?

Iz Ministarstva kažu da, u tom slučaju, "nema smetnji da poslodavac o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade obavesti sindikate koji nisu reprezentativni ili da na svojoj oglasnoj tabli istakne obaveštenje o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade".

Kako vam može biti osporeno pravo na minimalnu zaradu?

Na sudu poslodavac vam može osporiti pravo na minimalnu zaradu ako dokaže da niste ostvarili "standardni učinak", propisano je Zakonom.

Prema mišljenju Ministarstva za rad iz 2003. godine, ukoliko je poslodavac, na primer, utvrdio minimalni mesečni promet za svaki objekat, onda se to može smatrati standardnim učinkom. Ako zaposleni nije ostvario taj planirani promet, poslodavac može da mu isplati zaradu nižu od minimalne.

Takođe, ukoliko radnik nije radio puno radno vreme (počeo ili prestao da radi u toku meseca), isplaćuje mu se minimalna zarada samo za sate koje je proveo na radu.

ZAKON O RADU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

3. Minimalna zarada

Član 111

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108. ovog zakona, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.

Osnovica za obračun uvećane zarade iz stava 6. ovog člana je minimalna zarada zaposlenog.

Izvor: Vebsajt 021, 15.02.2017.
Naslov: Redakcija