PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE - Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE

Član 1.

U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine (“Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09, 101/11 - dr. Zakon, 6/15 I 87/18 - dr. zakon), u nazivu odeljka 1. iznad člana 4. i članu 4. st. 1. i 3. reč: “Tužilaštvo” zamenjuje se rečima: “Javno tužilaštvo”.

U stavu 2. reč: “Tužilaštva” zamenjuje se rečima: “Javnog tužilaštva”, a reč: “Tužilac za ratne zločine” zamenjuje se rečima: “Glavni javni tužilac Javnog tužilaštva za ratne zločine (u daljem tekstu: Glavni javni tužilac)”.

Član 2.

Član 5. menja se i glasi:

“Član 5.

Prilikom izbora Glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca Javnog tužilaštva za ratne zločine (u daljem tekstu: javni tužilac), prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.”

Član 3.

Član 10. menja se i glasi:

“Član 10.

U Višem sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Višeg suda).

Radom Odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Odeljenja Višeg suda.

Predsednika Odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija Višeg suda u Beogradu, na četiri godine. Predsednik Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.

Sudija Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.

U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Višeg suda. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.

Prilikom privremenog upućivanja u Odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.

Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Višeg suda.”

Član 4.

Član 10a menja se i glasi:

“Član 10a

U Apelacionom sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Apelacionog suda).

Radom Odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Odeljenja Apelacionog suda.

Predsednika Odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija Apelacionog suda u Beogradu, na četiri godine. Predsednik Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.

Sudija Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.

U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.

Prilikom privremenog upućivanja u Odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Apelacionog suda.”

Član 5.

U članu 18. reči: “Tužilac za ratne zločine i njegovi zamenici” zamenjuju se rečima: “Glavni javni tužilac i javni tužioci”.

Član 6.

U čl. 6. i 7. stav 1, članu 8. st. 2. do 4, članu 14a st. 1. i 2. reči: “Tužilac za ratne zločine” u određenom padežu zamenjuju se rečima: “Glavni javni tužilac” u odgovarajućem padežu.

Član 7.

U članu 6, članu 17. stav 1. i čl. 18. do 20. reč: “Tužilaštvo” u određenom padežu zamenjuje se rečima: “Javno tužilaštvo” u odgovarajućem padežu.

Član 8.

Rešenje o upućivanju zamenika javnog tužioca u Tužilaštvo za ratne zločine doneto pre dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva važi do isteka vremena upućivanja.

Rešenje o raspoređivanju sudije u Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, odnosno Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu doneto pre konstituisanja Visokog saveta sudstva važi do isteka vremena raspoređivanja, odnosno upućivanja na rad u taj sud.

Odredbe ovog zakona kojim se uređuje položaj osoblja u Javnom tužilaštvu za ratne zločine važe do stupanja na snagu posebnog zakona koji uređuje položaj osoblja u javnom tužilaštvu.

Član 9.

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

IZ OBRAZLOŽENJA

 II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Problemi koje zakon treba da reši

Aktom o promeni Ustava stvorene su normativne pretpostavke za drugačije zakonsko uređivanje položaja nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, uslova i postupka na njihov izbor, prestanak njihove funkcije, njihovu odgovornost, položaj, kao i organizaciju i način rada. Istovremeno izmenjen je i naziv najvišeg suda i najvišeg javnog tužilaštva u Republici Srbiji.

Kako su ova pitanja drugačije rešena u odnosu na dosadašnja ustavna rešenja, neophodno je doneti nove zakone koji će biti usklađeni sa ustavnim izmena, a kojim će se precizno urediti organizacija i nadležnost sudova i javnog tužilaštva, uslovi, postupak za izbor i prestanak funkcije nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, prava i dužnosti nosioca sudijske i javnotužilačke funkcije, vrednovanje njihovog rada, disciplinska odgovornost, obavljanje poslova uprave u javnom tužilaštvu i pravosudne uprave, obezbeđivanje sredstava za rad sudova i javnog tužilaštva i sva druga pitanja od značaja za rad suda i javnog tužilaštva.

Članom 2. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 115/21 - u daljem tekstu: Amandmani), propisano je, između ostalog, da će se Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova i Zakon o javnom tužilaštvu uskladiti sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana, a stavom 2. istog člana da će se odredbe drugih zakona uskladiti u roku od dve godine.

Kako su pripremljeni tekstovi zakona koji uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, uslove i postupke na njihov izbor, položaj, kao i organizaciju i način rada, istovremeno je potrebno izmeniti i odredbe drugih zakona kojima su ova pitanja takođe posebno uređena, kako bi se obezbedilo da sva ova pitanja budu jedinstveno uređena u različitim zakonima i da svi ti zakoni istovremeno stupe na snagu.

Ciljevi koji se zakonom postižu

Potreba za izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine posledica je ojačavanja samostalnosti nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i stalnosti njihove funkcije. Zakonom se bliže uređuju sva pitanja koja su od značaja za status nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i sva važna pitanja koja se odnose na organizaciju i rad suda i javnog tužilaštava.

Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona

Kao što je rečeno, članom 2. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije propisano je, između ostalog, da će se Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova i Zakon o javnom tužilaštvu uskladiti sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana, a odredbe drugih zakona koji takođe uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, odnosno rad sudova i javnih tužilaštava u roku od dve godine. S obzirom na izričitu obavezu Ustavnog zakona, potrebno usklađivanje se može rešiti isključivo donošenjem zakona.

Imajući u vidu da je Akt o promeni Ustava doneo značajne izmene vezane pre svega za status nosilaca javnotužilačke funkcije (stalnost funkcije, uslovi i postupak za izbor, drugačiji nazivi nosilaca javnotužilače funkcije, drugačija hijerarhijska ovlašćenja, disciplinska odgovornost, obezbeđivanje sredstava za rad javnih tužilaštva i slično), jedan broj odredaba važećeg Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine (“Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09, 101/11 - dr. Zakon, 6/15 i 87/18 - dr. zakon) je neophodno izmeniti. Pored toga, neophodno je obezbediti međusobnu usklađenost ovog zakona sa zakonima koji uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i rad i organizaciju suda i javnog tužilaštva. Obim ovih izmena bi se odnosio na manje od polovine članova važećeg zakona, zbog čega je, u skladu sa članom 47. stav 2. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa (“Službeni glasnik RS”, broj 21/10), neophodno izmeniti postojeći Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.

Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Iz navedenih razloga, donošenje zakona kojim će se izmeniti postojeći Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, koji će se usaglasiti sa Amandmanima i drugih zakonima koji uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i druga najznačajnija pitanja za rad javnih sudova i javnih tužilaštava, je jedino moguće rešenje.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Zakona menja se član 4. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, na taj način što se dosadašnji naziv tužilaštva posebne nadležnosti (Tužilaštvo za ratne zločine), kao i nosioca javnotužilačke funkcije koji rukovodi radog tog javnog tužilaštva usklađuje sa Amandmanima i rešenjima iz novog Zakona o javnom tužilaštvu.

Članom 2. Zakona u potpunosti je izmenjen član 5. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. Članom 4. stav 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine je propisana opšta odredba da se na Javno tužilaštvo za ratne zločine primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo (osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno), a s obzirom da je dosadašnji član 5. istog zakona uređivao izbor Tužioca za ratne zločine i pretanak njegove funkcije, kao i upućivanje zamenika javnih tužilaca u Tužilaštvo za ratne zločine, navedeni član je neophodno potpuno izmeniti, s obzirom da su sada Amandmanima i novim Zakonom o javnom tužilaštvu izbor, prestanak funkcije i upućivanje suštinski drugačije propisani.

Članovima 3. i 4. Zakona izmenjeni su dosadašnji čl. 10. i 10a Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. Navedeni članovi određuju nadležnost suda u prvom i drugom stepenu u postupcima za ratne zločine, rukovođenje, postavljanje rukovodioca, kao i posebno potrebno radno iskustvo za sudije u tim postupcima. Kako su Amandmanima i novim Zakonom o uređenju sudova i Zakonom u sudijama ova pitanja drugačije uređena, neophodno je u potpunosti izmeniti i odredbe člana 10. i 10a Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.

Članovima 5. do 7. Zakona vrši se usklađivanje ostalih odredbi Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine u vezi sa izmenom naziva dosadašnjeg Tužilaštva za ratne zločine, kao i nosioca javnotužilačke funkcije koji rukovodi radom tog javnog tužilaštva. I ovde je reč o usklađivanju Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine sa Amandmanima i rešenjima iz novog Zakona o javnom tužilaštvu.

Član 8. Zakona predstavlja prelaznu odredbu koja uređuje nastavak rada upućenih dosadašnjih zamenika javnog tužioca koji su upućeni na rad u Tužilaštvo za ratne zločine. Kako bi se obezbedio kontinuitet u radu dosadašnjeg Tužilaštva za ratne zločine predviđeno je da ovakvo upućivanje važi do isteka vremena upućivanja. Treba napomenuti da su ostale odredbe o nastavku rada Tužilaštva za ratne zločine i Tužioca za ratne zločine, uređene novim Zakonom o javnom tužilaštvu. Pored toga, u ovom članu zakona je odredba o osoblju u Javnom tužilaštvu za ratne zločine. Ova odredba ima oročen karakter, s obzirom da je predviđeno da odredbe ovog zakona kojim se uređuje položaj osoblja u javnom tužilaštvu važe do stupanja na snagu posebnog zakona koji uređuje položaj osoblja u javnom tužilaštvu.

Takođe, rešenje o raspoređivanju sudije u Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, odnosno Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu doneto pre konstituisanja Visokog saveta sudstva važi do isteka vremena raspoređivanja, odnosno upućivanja na rad u taj sud.

Član 9. Zakona predstavlja završnu odredbu, odnosno odredbu o stupanju zakona na snagu. Predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva. S obzirom da je predlozima novih pravosudnih zakona predviđeno identično rešenje oko stupanja zakona na snagu, na navedeni način obezbediće se da i ovaj zakon stupi na snagu istovremeno sa tim zakonima.

Izvor: Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 17.01.2023.