ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACIJE: Diskriminacija najzastupljenija na tržištu rada
Otkako je pre deset godina donet Zakon o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), na tržištu rada Srbije ona je i dalje najviše rasprostranjena i nalazi se u vrhu liste po broju pritužbi građana.
Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ne očekuje da će se nešto bitnije promeniti i u ovoj godini, verujući da će trećina svih pritužbi građana i dalje pristizati baš iz oblasti rada i zapošljavanja. Takvi podaci, ali i prognoze, bili su valjan razlog da kabinet Poverenice, uz podršku GIZ-a, pripremi i dodatni prilog posebnom izveštaju o diskriminaciji u oblasti rada.
Poverenica otkriva nekoliko detalja iz najnovijeg istraživanja, ali ističe da ju je jedan pokazatelj posebno iznenadio.
- Istraživanje pokazuje da u čak 92 odsto slučaja poslodavci misle da je diskriminacija zastupljena na tržištu rada, dok nezaposleni i zaposleni na takav način razmišljaju u 86, odnosno u 84 odsto slučajeva. Tek svaki dvadeseti zaposleni i nezaposleni (šest odsto od ukupnog broja anketiranih) smatra da diskriminacije u Srbiji nema, dok nijedan poslodavac ne daje takav odgovor. Svi akteri istraživanja su saglasni da su najviše diskriminisane grupe na tržištu rada osobe sa invaliditetom, stariji radnici, osobe drugačijih političkih uverenja i Romi - otkriva Jankovićeva. - To istraživanje nam pokazuje i da oko dve trećine anketiranih nemaju lično iskustvo o doživljenoj diskriminaciji, a za sve ispitane aktere na tržištu rada najzastupljenije je lično svojstvo u ličnom iskustvu diskriminacije, pa ispitanici kažu da je najveća diskriminacija na tržištu rada po osnovu članstva u političkim organizacijama (58 odsto poslodavaca, 57 odsto nezaposlenih, 50 odsto zaposlenih) - dodaje Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Naglašava da je pojava diskriminacije, pogotovo na tržištu rada, jedno od najbitnijih ekonomskih, a ne samo društvenih pitanja.
- Podatak da 90 odsto romskih porodica nema zaposlenog člana i da je oko 27.000 Roma nezaposleno uprkos postojanju afirmativnih mera za njihovo zapošljavanje govori da ili poslodavci neće da ih uposle zbog predrasuda ili svi ti ljudi rade na crno. Ovo drugo je verovatnije, a to je, opet, veoma veliki problem za našu zemlju, jer su svi ti ljudi u sistemu socijalne pomoći. Pitam se da li to u stvari predstavlja isisavanje novca iz budžeta ili enormni gubitak za državu, budući da toliki procenat Roma u Srbiji uopšte ne radi - kaže Jankovićeva.
Da se mnoštvo ljudi i dalje plaši da prijavi neravnopravnost potvrđuje i podatak da na vrata Poverenice u toku dana zakucaju bar tri osobe koje su došle da razgovaraju o tome da li treba da prijave diskriminaciju.
- U 90 odsto slučajeva priča se završi tako što osoba kaže da neće da podnese prijavu zato što ne može da ostane anonimna. Tu nastaje problem, jer u Srbiji ljudi očito nisu skloni tome da prijavljuju nepravilnosti, pomalo iz straha, često zbog manjka kulturoloških obrazaca ponašanja, a ponekad i zato što nisu navikli na postojanje novih načina zaštite, nego i dalje više veruju sudu - nabraja Jankovićeva.
Institucija Poverenika trenutno vodi i pet-šest strateških parnica koje imaju cilj da ukažu na neki veliki problem u društvu, a deo njih je pokrenut upravo zbog diskriminacije na tržištu rada. Jedan od slučajeva odnosi se na radnicu koja je dobila otkaz zbog obolevanja od leukemije, a druga parnica se vodi zbog radnice koja je retroaktivno dobila otkaz još za vreme porodiljskog odsustva, kada je morala poslodavcu da vrati i poreze i doprinose koje joj je za to vreme uplaćivao.
- Budući da je istraživanje pokazalo da čak 92 odsto poslodavaca smatra da je diskriminacija prisutna u oblasti rada i zapošljavanja, mislim da uskoro dolazi vreme kada će se poslodavci u Srbiji ipak više boriti za najkvalitetnije radnike. Verujem da će ih, kako zbog odliva mladih iz zemlje i generalno ovakvog stanja na tržištu rada, više poštovati kao zaposlene sa pravima i obavezama, a neće ih tretirati kao krpe, što je dosad bio čest slučaj - uverena je Brankica Janković.
Žene češće prijavljuju nepravilnosti nego muškarci. Najčešće prijave diskriminacije su zbog prava iz materinstva i brige o detetu, sledi onemogućavanje napredovanja na poslu, a tu su i prijave starijih radnika koji teže stižu do posla, a lakše ga gube... Za razliku od žena, mladi ne prijavljuju diskriminaciju, jer kažu da nemaju vremena za to ili planiraju da odu iz zemlje, pa im to nije bitno.
Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 15.01.2020.Naslov: Redakcija