ZAKON O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE: Odgovori SKGO na pitanja gradova i opština o primeni Zakona

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) objavila je odgovore na postavljena pitanja gradova i opština o primeni Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016 - dalje: Zakon).

• Članom 82. Zakona utvrđen je redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta. Da li se pojam "službenik" u stavu 1. ovog člana odnosi i na nameštenike (koji su već zaposleni u istoj JLS) ili ovi nameštenici mogu da se jave isključivo na javni konkurs odnosno da li i nameštenici mogu da se premeštaju odnosno preuzimaju na radna mesta službenika?

Shodno čl. 82. Zakona, pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.

Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog Zakona, odnosno iz državnog organa.

Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.

Članom 187. istog Zakona se propisuje da se odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno primenjuju na nameštenike. Rešenje o premeštaju, odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuje po sili zakona odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Ako nameštenik odbije premeštaj, odnosno raspoređivanje, otkazuje mu se ugovor o radu. Namešteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom.

Dakle, redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta se ne odnosi na nameštenike.

• Ukoliko se raspisuje interni konkurs za zapošlјavanje, a kako bi se preuzeli zaposleni iz direkcije (koja je javno preduzeće) i kako bi bili preuzeti da rade u opštini tačnije u upravama, da li ti radnici treba da budu primlјeni na radna mesta tj. zvanja kao osobe koje prvi put zasnivaju radni odnos npr. na mestu mlađeg savetnika ako imaju visoku stručnu spremu, ili im se zvanje određuje na osnovu godina radnog staža i npr. neko ko je radio u direkciji 15 godina prelaskom u upravu dobija zvanje visi savetnik i rok od 6 meseci da položi državni ispit. Da li postoji zakon/uredba/odluka kojom je ovo regulisano ili se može odraditi selektivno?

Ne postoje prepreke da zaposleni koji su putem internog konkursa u skladu sa Uredbom o internom konkursu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2016) donetoj na osnovu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015 i 81/2016 - odluka US), preuzeti iz direkcija dobiju bilo koje više zvanje od navedenog, uz uvažavanje zakonskih odredbi i Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016).

• S obzirom na to da potrebe većih gradova ne zadovolјava samo jedno zaposleno lice na poslovima bezbednosti i zdravlјa na radu, PPZ i održavanja, već bi ove poslove trebalo da obavlјa tim stručnjaka na čelu sa rukovodiocem koji bi pripremali tendersku dokumentaciju za veliki broj ugovora, obavlјali normativno pravne poslove, studijsko analitičke i ostale veoma složene stručne poslove sa VSS, da li ova radna mesta mogu da se svrstaju u službenička i da li ova unutrašnja jedinica može imati i izvršilačka i nameštenička radna mesta istovremeno?

S obzirom na opis i sadržinu poslova, koji proizilazi iz Zakona o bezbednosti i zdravlјu na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i 91/2015) predlog SKGO-a je da zaposleni koji obavlјa ove poslove bude službenik. Shodno budućem predlogu MDULS predviđeno je da lice koje obavlјa ove poslove bude nameštenik. S obzirom da nije reč o konačnom predlogu MDULS preostaje da sačekamo konačan izgled ovog predloga. Eventualna unutrašnja organizaciona jedinica može da ima sadržana i izvršilačka i nameštenička mesta, uz očiglednu napomenu da lice koje obavlјa iste poslove ne može biti i službenik i nameštenik.

• Da li se Ugovor o radu zaklјučuje samo sa novozaposlenim nameštenicima? Ili se zaklјučuje sa radnicima koji su već u radnom odnosu, razvrstani po novoj sistematizaciji u zvanje nameštenika?

U skladu sa članom 186 Zakona nameštenik zasniva radni odnos ugovorom o radu. Članom 197. istog Zakona je propisano da ugovori o radu sa nameštenicima, kojima se nastavlјa njihov radni odnos, biće zaklјučeni do početka primene ovog zakona. Dakle, ugovori o radu se zaklјučuju i sa nameštenicima koji su već u radnom odnosu i sa budućim zaposlenim nameštenicima.

• S obzirom da postoje određene nedoumice u vezi primene Zakona tj. odredba člana 70, potrebno je da nas što hitnije obavestite ko donosi Rešenje kojim se reguliše radno-pravni položaj pomoćnika predsednika Gradske opštine shodno Zakonu?

U skladu sa čl. 58. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon i 101/2016 - dr. zakon) pomoćnike predsednika opštine postavlјa i razrešava predsednik opštine. Dakle, on to čini svojim rešenjem. Pomoćnici predsednika opštine su funkcioneri, a u skladu sa čl. 4. Zakona o zaposlenima u AP I JLS za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši skupština grada, opštine ili gradske opštine, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine. Dakle, sve ostale akte vezane za radno-pravni status, izuzev rešenja kojim postavlјa odnosno razrešava pomoćnika, a koje donosi predsednik opštine, donosi skupština opštine odnosno radno telo skupštine.

• Prema Katalogu nameštenika u JLS koje nam je prosledilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave jedno od namešteničkih mesta je i sistem administrator. Da li to znači da su i radna mesta programer IT i GIS i radno mesto projektanta programera, nameštenička radna mesta?

Poslovi sistem administratora su poslovi koji podrazumevaju postavlјanje i održavanje integrisanih sistema računarske i mrežne opreme, postavlјanje i održavanje integrisanih sistema zaštite i kontrole pristupa...

Dakle, ovde je reč o tehničkim aspektima koji se prvenstveno svode na održavanje sistema, dok u slučaju radnog mesta programer reč je o složenijim poslovima koji bi morali da se obavlјaju u službeničkom zvanju, po predlogu SKGO savetnik ili mlađi savetnik.

• Šta uraditi sa platom koja je nezakonito određena, a lice nastavlјa da obavlјa iste poslove kao i tada kada mu je koeficijent nezakonito određen? Zapravo radi se o tome da je licu sa višom stručnom spremom (VI) stepen stručne spreme dodelјen koeficijent sa VII stepenom. Da li treba da naloži da se koeficijent uskladi sa stepenom stručne spreme?

Nezakonito određene plate odnosno njihova neusklađenost sa koeficijentima nije pravno održiva ni prema aktuelnim, ni prema propisima koji su prestali da se primenjuju. Dakle, navedeno usklađivanje mora da se sprovede.

• U slučaju istovremenog raspisivanja nekoliko konkursa za načelnike, da li se pre raspisivanja javnog oglasa formira komisija za svaki konkurs ponaosob ili se može formirati jedna Komisija u skladu sa uslovima propisanim zakonom?

Članom 95. Zakona je propisano da javni konkurs za popunjavanje položaja oglašava pokrajinski organ nadležan za postavlјenje na položaj, odnosno Veće.

Pre oglašavanja javnog konkursa za popunjavanje položaja nadležan pokrajinski organ, odnosno Veće obrazuje konkursnu komisiju. Članom 96. istog Zakona se propisuje da izborni postupak sprovodi konkursna komisija od tri člana.

Najmanje jedan član komisije mora imati stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, jedan član koji je stručan u oblasti za koju se popunjava položaj i službenik koji obavlјa poslove iz oblasti upravlјanja lјudskim resursima.

S obzirom na činjenicu,između ostalih razloga, da jedan član komisije mora da bude stručan u oblasti za koju se popunjava položaj, to proizilazi da se formira komisija za svaki konkurs ponaosob.

• Ko utvrđuje merila za izbor s obzirom na to da u članu 101. st. 3 propisano da Komisija u svakom pojedinačnom slučaju utvrđuje način provere stručnih osposoblјenosti, znanja, veština i dr., a tekst oglasa (član 102. istog zakona) reguliše da se u oglasu navode podaci o "stručnoj osposoblјenosti, znanjima... i načinu njihove provere"? Naše tumačenje je da Komisija utvrđuje merila, a nakon toga se raspisuje konkurs u skladu sa merilima. Sve ovo imajući u vidu član 100. Zakona (shodna primena na ostala pitanja javnog konkursa za popunu položaja).

Članom 101. Zakona je propisano da u svakom pojedinačnom slučaju konkursna komisija utvrđuje koje će se stručne osposoblјenosti, znanja i veštine proveravati u izbornom postupku i način njihove provere.

Vlada uredbom bliže uređuje postupak sprovođenja internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta, kao i kakve se stručne osposoblјenosti, znanja i veštine vrednuju u izbornom postupku, način njihove provere i merila za izbor na radna mesta.

Navedenom Uredbom utvrđuju se i merila za izbor na radna mesta kojim će se predvideti davanje prvenstva jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, u cilјu postizanja odgovarajuće zastuplјenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini.

Dakle, konkursna komisija je ta koja utvrđuje koje se stručne osposoblјenosti, znanja i veštine vrednuju u konkursnom postupku i način njihove provere, kao i kriterijume (član 21. i 22. Uredbe), prema kojima ocenjuje/vrednuje kandidate na pismenoj/usmenoj proveri u izbornom postupku u skladu sa merilima utvrđenim u Uredbi, odnosno kriterijume prema kojma ocenjuje kandidate ocenama "zadovolјava", "delimično zadovolјava" i "nezadovolјava" kod pismene provere i kriterijume prema kojima ocenjuje kandidate ocenama od 1 do 3 kod umenog razgovora/provere i ostale potrebne elemente uz poštovanje Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016).

• Kako se utvrđuje plata za vd načelnika, s obzirom da Zakon o platama još uvek nije donet?

Shodno članu 56. Zakona o zaposlenima u AP I JLS ukoliko nije postavlјen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavlјenja načelnika uprave, kao i kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlјa dužnost duže od 30 dana, Veće može postaviti vršioca dužnosti - službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavlјati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa. Plata v.d. načelnika tokom ovog perioda ne treba da se razlikuje od plate načelnika uprave.

• Članom 3 stav 2 Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, propisano je da je funkcioner izabrano, imenovano, odnosno postavlјeno lice u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu, iz čega proizlazi da su i pomoćnici predsednika gradske opštine funkcioneri u smislu gore navedene odredbe Zakona, budući da su postavlјena lica. Posto su radna mesta pomoćnika predsednika gradske opštine, sistematizovana Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u gradskoj opštini u okviru Kabineta predsednika gradske opštine, pitanje je da li i pomoćnici predsednika gradske opštine ulaze u ukupan broj zaposlenih na određeno vreme koji ne može biti veći od 10% u smislu odredbe člana 3 Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji? Takođe, službenik na položaju, budući da nije funkcioner u smislu odredaba Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, da li i on ulazi u ukupan broj zaposlenih na određeno vreme koji ne može biti veći od 10%?

Pomoćnici predsednika opštine jesu funkcioneri i ne ulaze u ukupan broj zaposlenih na određeno vreme, koji ne može biti veći od 10 posto. Načelnik uprave, takođe, ne ulazi u ukupan broj zaposlenih na određeno vreme koji ne može biti veći od 10%.

• Ko potpisuje rešenje o postavlјenju pomoćnika predsednika gradske opštine, kao i rešenja o zasnivanju radnog odnosa zaposlenih na određeno vreme u Kabinetu predsednika gradske opštine?

Članom 58. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon i 101/2016 - dr. zakon) je propisano da pomoćnike predsednika opštine postavlјa i razrešava predsednik opštine, što se i dalјe primenjuje. Što se tiče kabineta, isti predstavlјa posebnu organizacionu jedinicu unutar uprave, pa za ostale zaposlene u kabinetu prava i dužnosti u ime poslodavca vrši načelnik uprave.

• Molimo vas da nam pomognete kod primene Zakona. Naime, kako izvršiti trajni premeštaj službenika sa mesta šefa Odseka koje je u zvanju samostalnog savetnika na izvršilačko mesto u zvanju savetnik, jer je mišlјenje da zaposleni ne može više da obavlјa poslove šefa Odseka?

Članom 114. Zakona je propisano da službenik može da bude trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi. Međutim, kada je reč o izricanju mere premeštaja na radno mesto u neposredno niže zvanje, ista se može izreći ukoliko je službenik počinio težu povredu dužnosti iz radnog odnosa, pa mu se može izreći disciplinska mera iz čl. 145. tačka 4. ovog Zakona. U svakom slučaju, moraju se, kada je o razvrstavanju reč, poštovati odredbe Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016).

• Da li postoji mogućnost da nam pomognete u vidu nekog modela izrade ugovora o radu za nameštenike, jer su po Zakonu o radnim odnosima u državnim organima do sada dobijali svi zaposleni rešenja? Da li po novom Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave nameštenicima treba doneti ugovore o radu u skalu sa članom 30. Zakona o radu?

Članom 186. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano da nameštenik zasniva radni odnos ugovorom o radu, kao i da ugovor o radu obavezno sadrži odredbu prema kojoj poslodavac može rešenjem da promeni one elemente ugovora čiju jednostranu promenu zakon dopušta. Članom 197. istog Zakona je propisano da će ugovori o radu sa nameštenicima, kojima se nastavlјa njihov radni odnos, biti zaklјučeni do početka primene ovog Zakona odnosno do 1. decembra 2016. godine. Dakle, na nameštenike se odnose, u tom delu, odredbe od čl. 30. do čl. 33. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), uz uvažavanje odredbi Zakona o zaposlenima u AP i JLS. Model ugovora je sačinjen u okviru projekta Saveta Evrope, ali još uvek nije dobijeno konačno odobrenje na sadržinu ovih modela, što će se, izvesno, uskoro dogoditi.