U PRIPREMI IZMENE PODZAKONSKIH AKATA KOJI SE BAVE NASILJEM, ZLOSTAVLJANJEM I ZANEMARIVANJEM U USTANOVAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA: Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine daje predlog mera
Na osnovu pristiglih predloga članstva Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, smatraju da bi teme sastanka sa meritornim institucijama morale da idu u tri pravca.
Prvi je izmena Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US), unošenjem dodatne i strože sankcije i krivične odgovornosti za napad na zaposlenog u obrazovanju, na radnom mestu ili u vezi sa radom na radnom mestu u ustanovama obrazovanja. Na ovaj način, kaznena politika ka punoletnim počiniocima dela jasno se precizira i predstavlja jasnu obavezu tužilaštva u ovakvim situacijama. Odgovornost se, u posebnim slučajevima, može definisati i za starije maloletnike i roditelje/staratelje.
Druga tema za razgovore tiče se zakonskog onemogućavanja podnošenja anonimnih prijava prosvetnim inspekcijama. Ova pojava, bez obzira na njenu demokratičnost, poslednjih godina predstavlja mehanizam dodatnog nasilja nad zaposlenima u prosveti. Neutemeljene a anonimne prijave dovode do dodatnog pritiska na nastavnika koji, iako zna da je prijava neutemeljena i lažna, biva zabrinut čak i za svoj posao. Ono što gledamo svuda oko nas sigurno rasplamsava taj strah. Svaka potpisana prijava treba biti proverena, a osoba, koja zloupotrebljava taj demokratski institut, mora biti sankcionisana i primereno kažnjena. Ovakvo ograničenje postoji u nekim državama EU i u zemljama sa kojima se Srbija graniči, poput Hrvatske.
Treća tema svakako se tiče samih postupaka sa učenicima, a zbog nedoličnog ponašanja. Smatraju da je neophodno da, pored prava koja su učenici odlično savladali, jasne granice postoje i u kaznenoj politici. Ocena iz vladanja mora biti mnogo značajnija nego sada. Disciplinski postupci moraju biti kraći i funkcionalniji. Neophodno je posebno definisati kaznu za zloupotrebu mobilnih telefona (umesto neizvodljive kontrole donošenja u školu) ili bilo kog drugog uređaja kojim učenici tajno snimaju nastavnike, a posebno definisana kazna sledi za eventualno deljenje tako snimljenih sadržaja. Upozorenje na kaznu u slučaju zloupotrebe takvih uređaja, mora biti jasno uočiljva u svakoj učionici i drugim prostorijama ustanove, a zataškavanje takvih slučajeva, mora biti jasno i oštro sankcionisano.
Takođe, predlažu, kao posebnu tačku razgovora, uvođenje instituta suspenzije sa nastave. Predlažemo da učenik koji i pored više upozorenja ometa nastavu može biti suspendovan i upućen kući sa nastave za taj nastavni dan. U takvoj situaciji, svi časovi koji se propuste upisuju se kao neopravdani. Nakon ponavljanja lošeg ponašanja učenika, a nakon izricanja ukora odeljenskog veća, učenih treba da bude najmanje 2 nedelje na skraćenoj online nastavi. Nastavnik koji treba da pošalje materijal i uputstvo za određenu lekciju mora biti dodatno plaćen za taj posao. Moguće je i razmišljati i o tome da te troškove, po definisanom pravilniku, snosi roditelj/staratelj učenika koji je kažnjen na opisan način. U suprotnom, ministarstvo te časove mora plaćati kao prekonormni rad. Neophodno je tada definisati postupak dodatnog stručnog rada nadležnih institucija (jasno definisati broj obaveznih poseta definisanim stručnim službama Srbije), kako sa učenikom tako i sa roditeljima/starateljima. Ukoliko se i posle suspenzije ponašanje učenika ne popravi, odnosno nastavi se negativno ponašanje, nakon izricanja ukora nastavničkog veća učenih biva upućen na online nastavu do kraja polugodišta. Jedine posete školi dešavaju se po utvrđenom rasporedu ispitivanja i ocenjivanja učenika. Pojačan vaspitni rad uvesti tek nakon prve suspenzije. Pre toga pojačan vaspitni rad, u najvećem broju slučajeva - ne znači gotovo ništa. Učenik koji propusti većinu školske godine zbog izricanja mera suspenzije polaže razredni ispit na kraju godine. Na ovaj način štiti se dominantno pravo učenika da na času budu edukovani, pravo koje je sada ugroženo ponašanjem pojedinaca koji ometaju nastavu. Pritom, na ovaj način ustavno pravo na obrazovanje nikome ne bi bilo ugroženo.
Takođe, neophodno je ukidanje nepotrebne dokumentacije u ustanovama obrazovanja, kako bi zaposleni mogli maksimalno da se posvete obrazovno-vaspitnom radu. Neophodno je dodatno ojačati kapacitete nastavnika, obezbediti stručnu pomoć onima kojima je ta pomoć potrebna, uz očuvanje identiteta i integriteta nastavnika, odnosno zaposlenog u ustanovama obrazovanja.
Sindikat je spreman da učestvuje u sastancima na ove teme i njihovo bliže definisanje, u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Srbije.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija