NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNJIM POSLOVIMA: Među najspornijim odredbama je uvođenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, koji je septembra 2021. povučen nakon oštrih kritika civilnog društva u Srbiji, vraća se na dnevni red.

Među najspornijim odredbama je uvođenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica.

Ovo omogućavaju sigurnosne kamere kineske kompanije Huavej (Huawei), koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda.

Iako su nevladine organizacije upozoravale da se njihovom upotrebom ugrožava pravo na privatnost građana, prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica i obrada podataka predviđeni su i novim Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima.

"Skoro sve problematične odredbe koje smo prošle godine identifikovali nalaze se i u ovom Nacrtu", rekao je za Bojan Elek iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanja o razlozima iz kojih su sporne odredbe ostale.

Javna rasprava tokom koje organizacije i pojedinci mogu da daju svoja mišljenja o Nacrtu zakona trajaće do 22. januara 2023. godine.

Po okončanju javne rasprave, Nacrt treba da bude dostavljen Vladi Republike Srbije, a potom Narodnoj skupštini na usvajanje.

U članu 44. novog Nacrta zakona navodi se da policija prilikom obavljanja poslova "koristi sisteme za obradu podatka", kao što su pored ostalog, "sistem audio i video-nadzora".

Dodaje se da se delovi tog sistema koriste i za automatsku detekciju lika koja uključuje "obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju i učešće lica u događaju (…)".

U članu 71. navodi se da se prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika može izvršiti "radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela, za pronalaženje lica za koje se osnovano sumnja da priprema krivično delo, te za pronalaženja lica za kojim se traga".

Iako je primena ovog sistema video-nadzora ograničena na gonjenje počinilaca krivičnih dela, iz organizacija civilnog društva upozoravaju na široke mogućnosti zloupotreba.

"Mi jednostavno nećemo imati načina niti da znamo da li se to zloupotrebljava, niti da efikasno kontrolišemo primenu tih ovlašćenja", rekao je Bojan Elek iz nevladinog BCBP-a.

On je dodao da je u novom dokumentu izbrisana "automatska biometrijska obrada podataka".

"Sada se navodi da se primenjuje kao posebna dokazna radnja, dakle uz potencijalnu dozvolu suda. Međutim, MUP i dalje nije dokazao zašto je neophodno da se uvodi jedno tako invazivno ovlašćenje", rekao je Elek.

Upotreba sistema masovnog nadzora pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a MUP je ranije naveo da će korišćenje napredne tehnologije doprineti "prevenciji kriminala, većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i hapšenju učinilaca".

Kamere su instalirane na mnogim mestima u glavnom gradu Srbije, a projekat "Bezbedan grad", u okviru kojeg su kupljene od kineskog Huaveja, predviđa da ih bude više od 1.000 na 800 lokacija u Beogradu.

Iz MUP-a su ranije naveli da sistem prepoznavanja lica još nije u funkciji i da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.

Sve podatke koji se tiču projekta sa Huavejem, MUP je označilo kao "tajne".

U ranijim kritikama mogućih upotreba "pametnih kamera", deo stručne javnosti upozoravao je da se one mogu zloupotrebljavati u svrhu nadzora ljudi koji nisu izvršioci krivičnih dela već oponenti vlasti, novinari, kritičari i drugi.

- Šta se dešavalo između dva Nacrta zakona? -

Prvi Nacrt novog zakona o policiji povučen je septembra 2021. na, kako je rekao tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin, "molbu" predsednika Srbije, jer je, kako je naveo, ostalo šest meseci do izbora, te da tako važan zakon nije dobro donositi u tom periodu.

Povlačenju su prethodile oštre kritike civilnog sektora koji se bavi ovom oblašću.

Više desetina nevladinih organizacija i udruženja upozorili su da dokument proširuje ovlašćenja policije i otvara veliki broj mogućnosti zloupotreba.

Nezavisno udruženje novinara Srbije upozorilo je da predložene odredbe mogu ugroziti tajnost novinarskih izvora što onemogućava rad novinara, pre svega onih koji istražuju i izveštavaju o korupciji i organizovanom kriminalu.

Iz Kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti je tada rečeno da bi trebalo da se donese poseban zakon "kojim bi oblast video nadzora bila uređena na sveobuhvatan način".

Nakon povlačenja Nacrta, MUP je od septembra 2021. godine do novembra ove godine organizovao sedam sastanaka sa predstavnicima civilnog društva.

"Nije uvažena većina stvari i primedbi koje smo iznosili, uključujući i to da je potrebno da se dokaže neophodnost uvođenja mere biometrijske obrade podataka. Mislim da je namera MUP-a ostala ista kao i prethodne godine", rekao je Bojan Elek.

- Šta je još sporno? -

U novom dokumentu, koji treba da zameni postojeći Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018), za organizacije civilnog društva sporne su i druge odredbe poput one koja daje ovlašćenja policiji da i bez naredbe suda ulazi u stanove i druge prostorije.

"Deluje da je ova odredba i protivustavna jer je Ustavom garantovana nepovredivost stana kao takvog, uz neke izuzetke. Ovde su ti izuzeci prošireni i policija može na osnovu sumnje, bez naredbe suda, da ulazi stanove ljudi", rekao je Elek.

Nevladina Share fondacija saopštila je da će tokom predstojeće javne rasprave pokušati da "u što većoj meri utiče da tekst koji će biti upućen Narodnoj skupštini štiti prava građana".

"Pozivamo sve da se uključe u proces javne rasprave kako bi front protiv masovnog biometrijskog nadzora naših (u)lica bio što širi i inkluzivniji", naveli su u saopštenju.

Zbog opasnosti zloupotrebe ličnih podataka građana i nepoznanica u okviru projekta sa kineskim Huavejem, Share je 2021. pokrenuo kampanju "Hiljade kamera" (#hiljadekamera) kroz koji građani prijavljuju lokacije video nadzora.

"Stotine građana su mapirali kamere po gradu. Čini mi se da svest postoji i da građani razumeju kakvi su rizici", rekao je ranije Danilo Krivokapić iz SHARE fondacije.

Video nadzor deo je sistema takozvanih 'pametnih gradova', projekta kineske vlade koji se zasniva na širokoj upotrebi savremenih informatičkih i telekomunikacionih tehnologija za detekciju, analizu i integraciju svih ključnih informacija vezanih za funkcionisanje jednog grada.

Posle Samita Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope početkom 2021. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je za Srbiju od strateškog interesa mogućnost da bude domaćin centra za 'pametne gradove'.

Iako je cilj projekta da se na pametan način odgovori na potrebe građana na planu svakodnevnog života, 'pametni gradovi' uključuju problematične sisteme "poboljšanja" javne bezbednosti.

Zapadne zemlje i Sjedinjene Američke Države kritikuju projekat i zato što se u njemu koriste invazivne tehnologije kompanija poput Huaveja, jednog od najvećih proizvođača pametnih telefona i mrežne opreme u svetu.

SAD su ovoj kompaniji 2019. uvele sankcije, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom. Sumnja se da Kina pruža pristup velikim setovima podataka drugih zemalja.

Stav Srbije o saradnji sa Huavejem nije promenjen ni nakon što se predsednik Aleksandar Vučić potpisom na sporazumu u Vašingtonu septembra 2020. obavezao da će zabraniti upotrebu 5G mreže koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca.

Iako se Huavej eksplicitno ne pominje u sporazumu, ova kompanija je pod lupom SAD i drugih zapadnih zemalja i zbog kršenja ljudskih prava.

Srbija je, u okviru saradnje sa kineskom kompanijom, 2017. godine potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu o razvoju širokopojasnog interneta, a dve godine kasnije potpisan je i Memorandum za razvoj projekta 'pametnih gradova'.

Kao deo tog projekta, u Beogradu je septembra 2020. otvoren i Huavejev Centar za inovacije i razvoj digitalizacije. Prethodno je u martu otvoren i gradski "Data centar" u Kragujevcu.

Izvor: Izvor: Vebsajt Radio Slobodna Evropa, Iva Martinović, 12.12.2022.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija