PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA – Tekst propisa

U Zakonu o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05 – ispravka, 83/05 – ispravka, 64/07, 67/07 – ispravka, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18 i 157/20) – Zakonu o izmenama Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS”, broj 157/20), u članu 2. reči: “2023. godine” zamenjuju se rečima: “2025. godine”.

Član 2.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE         

Razlozi za donošenje Zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima proilaze iz potrebe odlaganja primene člana 63. st. 2-4. Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 - ispravka, 64/07, 67/07 - ispravka, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18 i 157/20) koji propisuje obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla.

Naime, Zakonom o izmenama Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS”, broj 157/20) odložena je obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla do 2023. godine. Navedeni odložni rok je utvrđen kako bi državni organi, od stupanja na snagu zakona pa do njegove primene u tom delu, mogli da planiranjem potrebnih kadrova uspostave optimalne sistematizacije radnih mesta, koje odgovaraju potrebama izvršenja njihovih poslova. Takođe, u cilju efikasnosti popunjavanja radnih mesta, navedeni odložni rok je imao za cilj da se uspostavi evidencije kandidata sa izbornih listi koji su učestvovali u javnim konkursima i koji su ispunili merila za izbor, ali nisu bili izabrani kandidati u konkretnom konkursnom postupku i koji bi mogli privremeno da se uključe u proces rada na određno vreme bez sprovođenja novog konkursnog postupka.

Iako odredba člana 63. st. 2-4. Zakona predstavlja doprinos profesionalizaciji uprave, inicijativa koja je podneta za odlaganje primene ove odredbe a koja se odnosi na pravosudne organe, ukazuje da u prethodnom periodu nisu u potpunosti uspostavljeni preduslovi za njenu primenu. Naime, razvoj pravosuđa je kontinuiran proces i predstavlja jedan od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije, trajan proces modernizacije i usklađivanja pravosuđa sa potrebama države i društva, a u cilju obezbeđenja vladavine prava i povećanja pravne sigurnosti. Od racionalizacije mreže sudova u kojoj je ugašeno preko 2.200 radnih mesta, sprovode se analize kadrovskih kapaciteta i njihovo prilagođavnje realnim potrebama rada pravosuđa, u skladu sa dinamikom koja je uslovljena između ostalih i budžetskih mogućnostima. Funkcionalna analiza koju je sačinilo Ministarstvo pravde, pokazuje da bi optimalan broj sistematizovanih radnih mesta sudskog i tužilačkog osoblja u odnosu na obim posla u pravosudnim organima bio nešto više 13.300 zaposlenih, dok je ukupan broj sistematizovanih radnih mesta u sudovima i javnim tužilaštvima 11.416, što uslovljava, iz navedenog razloga ali i zbog povećanog obima posla, povremeno angažovanje preko 1.900 zaposlenih na određeno vreme. Ministarstvo pravde kontinuirano, zajedno sa Ministarstvom finansija i Vladom Republike Srbije radi na unapređenju kadrovske strukture, položaja, stručnosti i osposobljenosti zaposlenih u pravosudnim institucijama u punom kapacitetu, a po dinamici koja je uslovljena ukupno raspoloživim budžetskim sredstvima za troškove rada zaposlenih. Takođe, kontrola zapošljavanja koja je u određenom obimu još uvek na snazi i za koju je budžetskim propisima planirano da se održi do kraja 2023. godine, u određenoj meri usporava uspostavljanje stalne optimalne kadrovske strukture u pravosuđu. Stoga se kao najefikasniji mehanizam u cilju obezbeđivanja nesmetanog rada pravosudnih organa, koristi i privremeno angažovanje nedostajućeg kadra u procedurama koje nisu opterećene formalizovanim i dugotrajnim konkursnim postupcima, i koje omogućavaju veću efikasnost u angažovanju zaposlenih. Početkom primene odredbe člana 63. Zakona o državnim službenicima, brzina popunjavanja radnih mesta na kojima postoji povećan obim posla, znatno bi bila usporena dužinom trajanja konkursnih postupka, što može dovesti do umanjenja efikasnosti rada pravosuđa.

Imajući u vidu navedeno, predlaže se da se, do uspostavljanja optimalnih kadrovskih planova usklađenih sa potrebama pravosudnog sistema u delu administartivnih kapaciteta i njihovo uvođenje u akte o sistematizaciji, utvrdi novi rok za prelazak na konkursni vid zapošljavanja za rad na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla, i to od 1. januara 2025. godine.  

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona odlaže se početak primene člana 2. Zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS”, broj 157/20), a koji se odnosi na učestvovanje na internom konkursu državnih službenika koji su u radni odnos na određeno vreme primljeni nakon sprovedenog javnog konkursa zbog privremeno povećanog obima posla, do 1. januara 2025. godine.

Naime, iako su svi organi državne uprave u prethodnom periodu sačinjavali evidencije kandidata koji su prolazili konkursne postupke, ne postoji obaveza vođenja jedinstvene evidencije kandidita za sve državne organe koji su prošli konkursni postupak, niti saznanje organa o kandidatima koji su u međuvremenu zasnovali radni odnos ili su zainteresovani za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Stoga, ne postoji evidencija mogućih kapaciteta za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme za kandidate koji su prošli jedan konkursni postupak.

 U naredne dve godine planira se uspostavljanje Informacionog sistema za upravljanje ljudskim resursima, koji će voditi Služba za upravljanje kadrovima i kojim će biti predviđena obaveza unošenja navedenih podataka kako bi državnim organima, Službi za upravljanje kadrovima i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave bila dostupna moguća jedinstvena baza podataka kandidata za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme.

Članom 2. Predloga zakona utvrđeno je da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine (“Službeni glasnik RSˮ, broj 20/12 – prečišćen tekst), budući da bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija. Donošenje po hitnom postupku neophodno je zbog potrebe efikasnog rada državnih organa i nesmetanog obavljanja poslova uz dovoljne administrativne kapacitete.

VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE STUPANjE NA SNAGU ZAKONA PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U “SLUŽBENOM GLASNIKU RS”

Predlaže se da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, budući da postoji naročito opravdani razlog za stupanje na snagu zakona pre osmog dana od dana objavljivanja, u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, a to je da se odloži početak primene Zakona predviđen za 1. januar 2025. godine, jer nisu stvoreni uslovi za njegovu primenu i tako izbegnu štetene posledice za rad državnih organa i posledično građana.

Izvor: Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 16.12.2022.