REFORMA PRAVOSUĐA: Stručna javnost smatra da je reizbor sudija i tužilaca doveo u pitanje načelo nezavisnosti sudstva
Deset godina nakon procesa reizbora sudija i tužilaca u Srbiji, koji je tadašnja vlast sprovela kao deo reforme pravosuđa, taj proces ocenjen je od domaće i strane stručne javnosti kao "razoran" po srpsko pravosuđe.
Na tribini "10 godina od reizbora sudija i tužilaca - Sećanje na pogubne poteze da se ne bi pravili novi", u organizaciji Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije, zaključeno je da je to bio proces, koji se kosio sa srpskim zakonodavstvom i koji je doveo u pitanje načelo nezavisnosti sudstva.
Preko 44 miliona evra potrošeno je iz državnog budžeta na žalbe i nadoknade štete u postupcima nakon reizbora, naglašeno je na tribini i utvrđeno "da je veoma teško raskinuti zagrljaj politike i pravosuđa".
Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije, kaže da je reizbor sproveden, iako to nije bilo ni predviđeno.
"Mi kada menjamo sistem, zapravo menjamo ljude. Tada nas je i Venecijanska komisija upozorila da se reizborom urušava načelo stalnosti sudijske funkcije i načelo sudijske nezavisnosti", rekla je Boljević i dodala da su ova dva strukovna udruženja pisala tada ondašnjem predsedniku Republike da ne potpisuje ukaz o stupanju na snagu zakona o reizboru.
Kako navodi, Društvo sudija Srbije je pokrenulo i postupak za ocenu ustavnosti zakona o sudijama i o Visokom savetu sudstva, ali je u julu 2009. godine Ustavni sud zaključio da je reizbor moguć nakon svake promene ustava.
Tadašnja predsednica Vrhovnog kasacionog suda govorila je da je reizbor sproveden na savestan i profesionalan način, podsetila je Boljević.
Boljević naglašava da nije moguće da se govori o savesnom i profesionalnom postupku kada se dešavalo da su neke kolege birane u dva suda, neki i u sud i u tužilaštvo, čak je jedan, kaže, bio mrtav već dva meseca u trenutku kada se našao na spisku reizabranih.
"Vlast je brinula samo za ljude koje je postavila ili za one za koje nije htela da budu deo sudskog sistema", objašnjava Boljević, i dodaje da je takav postupak napravio veliku štetu za srpsko društvo, jer se suočavalo sa unutrašnjom moralnom diskreditacijom, dok se država suočila sa međunarodnom moralnom diskreditacijom.
Goran Ilić, iz Udruženja tužilaca Srbije je istakao da je tadašnji sastav Državnog veća tužilaca imao diskriminatorske kriterijume, poput toga da ako tužilac živi u istom mestu gde je tužilaštvo neće biti izabran, ako su u "poznim" godinama takođe će biti negativno ocenjeni, a neće se birati, kaže, tužioci čiji su supružnici bili advokati.
"Postojala je čvrsta politička volja tadašnje vlasti da se ništa ne menja kako je bilo napravljeno, osim onih izmena koje su urađene nakon prvobitnog reizbora pod pritiskom međunarodne zajednice", ukazao je Ilić, podsetivši na razgovor sa jednim njegovim kolegom iz Vrhovnog suda Srbije, koji nije bio reizabran, a rekao je - "Nisu me izabrali, iako sam uradio sve ono što su očekivali od mene".
Sudija Omer Hadžiomerović iz Apelacionog suda u Beogradu kaže da je umesto reforme pravosuđa u 2009. godini, sproveden reizbor sudija, ali i da je postojao apsolutni konsenzus svih političkih stranaka, uključujući one opozicione, da je reizbor neophodan.
"Smatra se da su personalna rešenja najveći problem pravosuđa i onda kako ćemo rešiti taj problem, tako što ćemo zameniti ljude. A zapravo, problem je sistemski", navodi Hadžiomerović.
On kaže da je reizbor sproveden bez zakonom predviđene procedure i bez unapred predviđenih kriterijuma.
"Taj reizbor je sproveden na ponižavajući način jer pre vršenju reizbora političari su rekli da neće biti reizabrani samo oni koji kradu, a onda oni koji nisu izabrani postali su obeleženi ljudi. Posledice su i dalje prisutne", objašnjava Hadžiomerović.
Član Državnog veća tužilaca Radovan Lazić kaže da je reizbor sudija i tužilaca iz 2009. godine primer odnosa politike i vlasti prema sudskoj vlasti koji je postojao i pre i posle toga.
"Pravosudna vlast nije ravnopravna sa izvršnom vlašću i ostalim granama vlasti. Naši političari ne prihvataju ideju nezavisnosti sudstva. Nije pogrešan reizbor kao koncept, problem je što je loše sproveden, ostali su oni koji je trebalo da odu, otišli su oni koji je trebalo da ostanu", naglašava Lazić.
On kaže da je reč o nelegalnom postupku, jer u tom trenutku sastavi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca nisu imali legitimitet da sprovede te aktivnosti i dodaje da su ta dva organa verovatno jedina na svetu čije su odluke o reizboru poništene, u svakom slučaju kada je bila podneta žalba.
Predsednik Upravnog odbora Društva sudija Srbije Konstantin Mitić-Vrankić smatra da su tadašnji političari ostvarili ideju o tome da ne dele vlast.
"Te 2009. preko protivustavnog zakona svi su praktično bili razrešeni. To je posledica političke volje tadašnjih vlasti da preuzme potpunu kontrolu nad sudstvom", kaže Mitić Vrankić i dodaje da je i Evropska komisija pratila ceo postupak, da je uspela da prinudi tadašnje vlasti da izvrše reviziju reizbora, ali da je ta revizija sprovedena na još gori način.
Zamenica predsednika Društva sudija Srbije Renata Pavešković kaže da se pravosuđe i dalje suočava sa ozbiljnim preprekama, te da javnost, sudije i tužioci moraju da shvate koliko je bitno da se neguje profesionalnost na putu usvajanja evropskih standarda.
Izvor: Vebsajt RTV, 16.12.2019.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija