Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA: Zamerke pojedinih nacionalnih manjina na radnu verziju Nacrta zakona, zbog smanjenja ovlašćenja krovnih tela


Upotreba srpskog jezika u radu nacionalnih saveta i depolitizacija njihovih članova, smanjenje nadležnosti nad obrazovnim i kulturnim ustanovama, kao i to da ubuduće neće moći da daju predloge, već samo mišljenje o pojedinim odlukama, neke su od zamerki predstavnika Mađara, Hrvata i Bunjevaca na radni tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Zbog toga je u Subotici održan skup na kome se diskutovalo o svemu onome čemu se protive predstavnici manjina.

- Ceo proces nije bio dovoljno inkluzivan i nije bilo partnerskog dijaloga između onih koji su sastavljali zakon i nacionalnih manjina. Nacrt se svodi na usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda i preciziranje pravnih praznina i umanjenje stečenih manjinskih prava - ističe Martin Bačić, predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća. - Nacionalni saveti su dosad davali predloge, a sada će samo mišljenje o raspodeli sredstava po konkursu za informisanje. To je predviđeno Zakonom o javnom informisanju i medijima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 - autentično tumačenje) i umesto da se on prilagodi Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 20/2014 - odluka US i 55/2014), imamo obrnutu situaciju. Kada su u pitanju ustanove kulture od posebnog značaja za manjine, ranije je bilo da svaki nacionalni savet predlaže svog člana u UO, sada svi predlažu jednog zajedničkog. Poseban apsurd je da se kaznene odredbe za nepoštovanje zakona tiču samo nacionalnih saveta, ali ne i države.

Nezadovoljni su i predstavnici Mađara, i to najviše zbog toga što se zapisnici sa sednica i drugi materijal, osim na njihovom jeziku, moraju voditi i na srpskom. U tome su saglasni i političari iz redova opozicione Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i iz parlamentarnog Saveza vojvođanskih Mađara.

- Ako Ustav kaže da svaki narod može da priča na svom maternjem jeziku, onda se to kosi sa predlogom da se sve dostavlja na srpskom jeziku - smatra Aron Čonka, predsednik DZVM. - Mi smatramo da su ponuđena rešenja u ovom prednacrtu, odnosno radnoj verziji, zapravo korak unazad, zato što se ona kulturna autonomija ovim pregledom zapravo urušila.

Da još ima vremena da se Nacrt zakona popravi, smatra Mihalj Njilaš, predstavnik SVM i pokrajinski sekretar za obrazovanje i nacionalne manjine.

Savez bačkih Bunjevaca zamera odredbu po kojoj članovi rukovodstva političkih stranaka nacionalnih manjina ne mogu biti članovi nacionalnih saveta.

- Političke stranke nacionalnih manjina su zakonom uređene. One postoje u skladu sa zakonom i ukoliko su registrovane i postoje u skladu sa zakonom, naravno da imaju pravo da učestvuju na izborima nacionalnih saveta - kaže Mirko Bajić, predsednik SBB.

Prema rečima državnog sekretara Ivana Bošnjaka, pri izradi Nacrta izmene zakona vodilo se računa o odlukama Ustavnog suda, koji je još 2014. osporio pojedine odredbe zakona koje se tiču upravljanja u školama i ustanovama kulture.

- Nacionalni saveti su dobili konačnu svoju definiciju, odnosno punu pravnu formulaciju, a kao takvi entiteti u našem sistemu imaju mogućnost da predlažu, ali nemaju mogućnost da odlučuju o drugim merama, osim da sprovode sopstvena ovlašćenja koja su vezana za pojedine delove sistema - ukazao je Ivan Bošnjak.

Radni tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, u formi pregleda odredaba koje se menjaju odnosno dopunjuju možete preuzeti ovde.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Lemajić, 16.12.2017.
Naslov: Redakcija