Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI: Rok za upis javne svojine produžen do 2020. godine


Rok za upis javne svojine produžen je za tri godine, do 2020. godine. To je utvrđeno Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017) koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 14. decembra 2017. godine. Prvobitno, rok za prijavu imovine bio je kraj ove godine ali je produžen, ne prvi put. Formalni predlagač izmena Zakona je ministarstvo finansija, a stvarni Republička Direkcija za državnu imovinu.

Novi, šesti produžetak roka za popis javne svojine donosi novinu – kazne za sve koji 20 godina nisu prijavili da koriste državne resurse pod uslovom da to ne urade ni u naredne tri godine.

"Ja mislim i ubeđen sam da kaznene odredbe i primena njih će dovesti do ubrzanja procesa", kaže Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije za imovinu.

Prema podacima Direkcije za imovinu 1.831 korisnik se prijavio u Registar nepokretnosti u javnoj svojini. Isti izvor navodi da je u registru jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini evidentirano oko 133 hiljade jedinica nepokretnosti.

Mile Antić iz Mreže za restituciju ukazuje da nosioci vlasti na svim nivoima nisu učinili nešto što je elementarna stvar, a to je popis imovine. "Ne ulazeći u motive posmatrajući krajnje pragmatično sa izmenama zakona o javnoj svojini, nosioci vlasti ne gube nikakvu privilegiju, već naprotiv dobijaju dodatni rok", dodaje Antić.

Da Srbija poseduje mnogo više imovine, ponavljaju u Mreži za restituciju – 25 miliona jedinica nepokretnosti, prema popisu Republičkog geodetskog zavoda.

"Ne treba zaboraviti da su istog dana usvojeni i Zakon o restituciji i zakon o javnoj svojini, 6. oktobra 2011. godine. Ta dva procesa su povezana i popis je elementarna stvar koja ukazuje da sasvim ima dovoljno imovine da se sprovede supstitucija", smatra Antić.

Sa druge strane, Jovan Vorkapić navodi da će se evidencija svojine popunjavati tek onda kada odgovorni u jedinicama lokalne samouprave prijave ono što je njihovo i što koriste. "Tek onda ćemo imati situaciju da ćemo moći da pomognemo i licima koja traže supstituciju", dodaje Vorkapić.

Prema podacima Katastra iz 2006. godine popisano je oko dva i po miliona hektara šumskog zemljišta, od čega nešto više od polovine pripada državi. Na to treba dodati i državne njive, poslovni prostor, građevinsko zemljište.

Izvor: Vebsajt RTS, Aleksandra Mitić, 16.12.2017.
Naslov: Redakcija