REAGOVANJA NA TEKST NACRTA ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU

Zakonom će biti uređeno da agencije mogu da zaključuju ugovore o radu na neodređeno ili određeno vreme, a radnici bi trebalo da imaju ista prava.

Zakon o agencijskom zapoljšavanju je protiv radnika, jer je i dalje otvoren za zloupotrebe. U njemu je sporno ograničavanje broja onih koji će biti angažovani preko agencija, zato što akt propisuje da agencija može da iznajmi najviše 10 odsto takve radne snage, odnosno 30 procenata, ako se sa tim saglasi ministarstvo. Sramotno je i to što će iz zakona biti izuzeti radnici, koji rade preko omladinskih i studentskih za druga i firmi koje pružaju usluge preduzećima. Neprihvatljiv je i rad takozvanih lizing radnika u osnovnoj delatnosti poslodavca. To su, ukratko, manjkavosti Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju, o kojima su juče na javnoj raspravi u Privrednoj komori Srbije u Beogradu govorili predstavnici sindikata i agencija za zapošljavanje, sa nadležnima iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Dok jedni kritikuju nacrt, dočekujući ga uglavnom na "nož", u resornom ministarstvu tvrde da će na ovaj način svi radnici imati isti radno-pravni status.

"Zakon nije fenomenalan i ne mislim da može da bude u interesu svih strana - sindikata, agencija i poslodavaca. Ipak, kada smo ga kreirali, vodili smo se direktivama EU i preporukama Međunarodne organizacije rada", podsetila je Bojana Stanić, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.

Zakonom će biti uređeno da agencije mogu da zaključuju ugovore o radu na neodređeno ili određeno vreme, a radnici angažovani posredovanjem agencija trebalo bi da imaju istu platu kao i radnici firme-korisnika u kojoj su angažovani, kao i pravo na bolovanje, godišnji odmor. Tako će, najzad, ovi ljudi dobiti pravnu zaštitu, koju dosad nisu imali.

Nacrt zakona predviđa i da radnik preko jedne ili više agencija za zapošljavanje može da radi kod istog poslodavca do 24 meseca. Na tu stavku predstavnici agencija imali su zamerku, jer se njome, kako se moglo čuti na raspravi, ograničava rad samih agencija. Državna sekretarka je objasnila da se to ograničenje na 24 meseca odnosi samo ukoliko agencija angažuje radnika na određeno vreme.

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata podsetili su na nekoliko manjkavosti u nacrtu zakona.

"Iz njega apsolutno treba izbaciti odredbu da poslodavac može da iznajmljuje maksimalno 30 odsto radne snage preko agencija, bez obzira što to treba najpre da odobri ministarstvo. Jer, ako takva stavka ostane u zakonu, u budućnosti će postati opšteprihvaćena. Insistiraćemo na tome da se ograniči broj zapošljavanja ovih ljudi na 10 odsto u odnosu na ukupan broj radnika", ističe Ranka Savić, predsednica asocijacije, i podseća da nacrt daje Ministarstvu rada diskreciono pravo da po svom uverenju, bez ikakvog kriterijuma u zakonu, određuje ko su poslodavci koji će dobijati mogućnost da zaposle čak 30 odsto radnika preko agencije.

"Zakon ne precizira u kojim slučajevima se daje ta mogućnost poslodavcu pa zato tu stavku treba odmah izbaciti", dodaje ona.

Asocijacija insistira i da radnici na lizing ne mogu da budu zaposleni u osnovnoj delatnosti poslodavca koji iznajmljuje radnike.

- Tražimo od države da u zakonu bude precizirano da radnici na iznajmljivanje obavljaju samo poslove u sporednim i dopunskim poslovima u nekom preduzeću - ističe Savićeva.

Da je nacrt kao svaki zakon napravljen samo po meri poslodavaca, a protiv radnika, podsetio je Tomislav Banović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda.

"Ovaj zakon je rigidniji u odnosu na recimo zakon o radnim odnosima, pa zato želimo da oni koji osnivaju ovakve agencije daju dobre garancije zaposlenima da bi, u slučaju da agencija nestane preko noći, oni mogli da naplate svoje zarade. Upravo ta nesigurnost isplate ličnih dohodaka preko agencije je sporna, jer svaki vlasnik može da se žali da mu poslovni partner nije isplatio zaradu za radnika po ugovorenoj obavezi, i u takvoj situaciji onda strada baš iznajmljeni radnik", ističe Banović, i dodaje da Savez samostalnih sindikata Beograda traži da se, pošto nacrt predviđa da se ograniči broj zaposlenih na 10 odsto, ti radnici zaštite na isti način kao i ostali zaposleni kod istog poslodavca, posebno ako je u firmi potpisan kolektivni ugovor.

"Tražimo da taj ugovor važi i za radnike preko agencije", dodaje Banović.