ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Pojedini advokati zloupotrebljavaju pravo na informacije od javnog značaja

Pojedini advokati bili su toliko ažurni u traženju informacija od javnog značaja da su uspeli za godinu dana da naplate iz državnog budžeta 24,7 miliona dinara na ime troškova za nedavanje odgovora po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja.

Pojedine advokatske kancelarije zaradile su na ovaj način ogromne sume novca. Advokatska komora Srbije (AKS) do sada nije dobila nijednu pritužbu zbog ovih zloupotreba, ali je pozvala građane i institucije da dostave dokaze disciplinskom tužiocu komore. To je način da AKS reaguje i spreči zloupotrebe koje narušavaju ugled advokature, rekli su u komori.

Informacije od javnog značaja traže se od vrtića, škola, domova zdravlja mesnih zajednica, veterinarskih stanica... Često stižu besmislena pitanja, koja zatrpavaju poštu, a ako se ne odgovori u roku, onda advokati pokreću sudski postupak i traže naplatu troškova.

Zakon je u međuvremenu promenjen, ali je i Upravni sud prošle godine izmenio svoju dugogodišnju praksu i zaključio da su organi javne vlasti dužni da nadoknade troškove za zastupanje tražiocima informacija kada poverenik utvrdi da je žalba osnovana. Od tada su zahtevi za informacijama od javnog značaja počeli da zatrpavaju mnoge institucije, a one daju prioritet važnim pitanjima i često nemaju kapacitet da odgovore na banalne zahteve.

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović izneo je podatak da je procenat advokatskih žalbi, koje su stizale kod poverenika, pre godinu dana bio sedam do devet odsto, a sada iznosi čak 75 procenata.

– Nakon izmena zakona o slobodnom pristupu informacijama, najviše su profitirali advokati koji su zaradili novac tako što su tražili podatke do kojih ne može da se dođe u zakonskom roku i zatim upućivali žalbe. Udar na budžet je ogroman. Upoznao sam sa tim Ministarstvo finansija i oni su se složili da nešto mora da se uradi, ali imamo i drugu stranu medalje, jer gube i oni koji u čestitom maniru, u cilju za koji je propisan zakon, podnose zahteve – izjavio je Marinović.

Naveo je da mnoga udruženja građana, koje zaista interesuju informacije od javnog značaja, teže i sporije dolaze do njih.

– Mi sada moramo na posredan način da rešavamo problem zloupotrebe prava, jer nemamo član u zakonu koji to reguliše– rekao je Marinović.

Neophodno je vratiti ovu odredbu u zakon, a sva ministarstava se slažu sa ovom sugestijom.

– Problem je u tome što, ako budu raspisani izbori, nećemo stići na vreme da predamo zakon, da izmene budu donesene – kazao je Marinović.

Poverenik već u praksi rešava ovakve slučajeve donošenjem odbijajućih rešenja. Zahtevi za informacijama od javnog značaja postali su masovni i to ka istovetnim organima vlasti, među koje spadaju centri za socijalni rad, škole, mesne zajednice i zdravstvene ustanove.

– Najdrastičniji slučaj je kada su tražili od više stotina seoskih mesnih zajednica informaciju da li imaju fudbalski klub, fudbalski teren, koje su dimenzije terena, da li ima mlađih kategorija... To su tražili i to od pojedinih mesnih zajednica u kojima najmlađi stanovnik ima više od 75 godina – napomenuo je Marinović.

Ukazao je da se jedan mali broj advokata bavi podnošenjem žalbi, a angažuje ih veći broj građana.

– Deset, petnaest građana traži od jednog organa iste informacije i to su građani iz različitih mesta, gradova i nisu povezani. Kada dođe do žalbe, oni angažuju jednog advokata koji piše žalbe za sve njih, što znači da je prethodno sa svima njima bio u kontaktu – objasnio je poverenik.

Marinović je rekao da se skoro svakog dana pojavljuje neka nova advokatska kancelarija koja se koristi različitim procesnim manipulacijama i pokušava da izvuče novac iz budžeta. Pritom informacije koje traže nemaju nikakve veze sa njihovim poslovnim aktivnostima niti sa potrebama naučnoistraživačkih radova. Jasno je da cilj traženja tih informacija leži u nekom drugom motivu, a to je naplata troškova po žalbi pred poverenikom i po tužbi pred Upravnim sudom.

Događalo se da podnesu po 50 zahteva sa jednim istim pitanjem, umesto da podnesu jedan. Od pojedinih institucija tražili su informacije o korišćenju službenih vozila tokom poslednjih 15 dana. Od centara za socijalni rad masovno zahtevaju podatke o tome koliko imaju zaposlenih i da li imaju licencu, a od domova zdravlja traže odgovore na pitanje da li su na snazi mere protiv kovida i koje su to mere.

Ove godine stiglo je čak oko 9.600 žalbi. Samo u jednom danu prošlog meseca primljeno je 600. Iz budžeta poverenika isplaćeno je 978.000 dinara na ime troškova po presudama Upravnog suda. Advokatske usluge u ovakvim predmetima koštaju 49.000 dinara. U pripremi su prijave protiv nekoliko kancelarija za koje je više nego očigledno da zloupotrebljavaju zakon.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 16.10.2023.
Naslov: Redakcija