Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE: Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije ukazuje na nedostatke Zakona, koji će po njihovom mišljenju uticati na efikasnost borbe protiv korupcije. Zakon u sebi sadrži potencijalno neustavne odredbe iz razloga što odluku o dostojnosti donose bezbednosne službe, a o stručnosti i osposobljenosti kandidata za borbu protiv korupcije viši javni tužilac


18. septembra 2017. godine upućen je dopis svim tužilaštvima od strane apelacionih javnih tužilaštava u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu u vezi formiranja posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu, u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016), koji počinje sa primenom od 1. marta 2018. godine, radi prijavljivanja zamenika javnih tužioca za rad u posebnim odeljenjima, koji bi od sredine oktobra počeli sa obukom na Pravosudnoj akademiji.

Broj zamenika javnih tužilaca po tim posebnim odeljenjima:

Više javno tužilaštvo Beograd - 25 zamenika, javna tužilaštva u Kraljevu -15, Novom Sadu 20 i u Nišu 15 zamenika javnih tužilaca.

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije pozdravlja donošenje ovog Zakona i borbu protiv korupcije, međutim, ukazuje na određene nedostatke Zakona koji će po njihovom mišljenju uticati na efikasnost borbe protiv korupcije.

1. Rokovi, način postupanja i način službene komunikacije posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava i organizacione jedinice MUP-a nadležne za suzbijanje korupcije uređuju se aktom koji zajedno donose ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za unutrašnje poslove, što je direktno mešanje drugih grana vlasti (izvršne) u rad tužilaštva kao posebnog državnog organa, i da je trebalo da takva odredba propisuje da takav akt donosi republički javni tužilac.

2. Bezbednosno proveravanje lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama sprovode ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta zaštite javnog poretka i Bezbednosno-informativna agencija, u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta bezbednosti Republike Srbije je takođe problematično i može da uvede kategoriju "političke podobnosti", koja je u davnoj prošlosti bivše države SFRJ bila jedno od merila za izbor tužilaca i sudija. Sporno je da se bezbednosno proveravanje može obaviti bez znanja lica koja se proveravaju, i to pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova. Udruženje smatra da bi to trebalo da bude nadležnost isključivo Agencije za borbu protiv korupcije u okviru njenih nadležnosti.

Na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativne agencije nalaze se visokopozicionirani politički funkcioneri, pa bi iz tog razloga trebalo preispitati modele kontrole onih koji postupaju u predmetima sa koruptivnim krivičnim delima zbog opasnosti političkog intervenisanja i sklanjanja "nepodobnih", odnosno onih koji imaju profesionalni integritet.

3. Isključeno je Državno veće tužilaca iz postupka selekcije kandidata za rad u tim posebnim odeljenjima. DVT je po Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) i zakonima jedini organ koji može da utvrđuje dostojnost, stručnost i osposobljenost nosilaca javnotužilačke funkcije, pa shodno tome ovaj Zakon u sebi sadrži potencijalno neustavne odredbe iz razloga što odluku o dostojnosti donose bezbednosne službe, a o stručnosti i osposobljenosti kandidata za borbu protiv korupcije viši javni tužilac.

Viši javni tužilac postavlja rukovodioca posebnog odeljenja na osnovu diskrecionog ovlašćenja, što predstavlja potencijalno opasnu koruptivnu tačku. Nije propisano na koji način se vrši selekcija kandidata za rad u tom posebnom odeljenju osim što je propisano da će se voditi računa o posedovanju potrebnih stručnih znanja i iskustva iz borbe protiv privrednog kriminala i suzbijanja krivičnih dela protiv službene dužnosti i korupcije. Udruženje smatra da postupak selekcije kandidata treba da sprovodi isključivo Državno veće tužilaca.

4. Još jedna tačka uticaja na postupanje jeste što se zamenici javnih tužilaca upućuju u posebna odeljenja, ne biraju se. To znači da mogu da budu vraćeni u svoja tužilaštva nižeg ranga bez ikakvog obrazloženja i na taj način im se ne garantuje stalnost funkcije u posebnim odeljenjima. Udruženje tužilaca Srbije se zalaže da budu birani na oglasu od strane DVT-a za zamenike višeg javnog tužioca.

Izvor: Vebsajt Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, 16.10.2017.
Naslov: Redakcija